Емисија "РОДОСЛОВЦИ" - Прилог о КУД "Извор" из Reklinghauzena погледаје ОВДЕ.

Generalni konzulat Republike Srbije u Diseldorfu u mesecima darivanja pokreće projekat sakupljanja knjiga na srpskom jeziku za potrebe naših državljana koji se nalaze na odsluženu kazni zatvora u Severnoj Rajni Vestfaliji. Cilj projekta je pomoći rehabilitaciji zatvorenika, očuvanju srpskog jezika, boljoj atmosferi i uslovima života u zatvorima.
Projekt se odvija u dve etape: sakupljanje knjiga za zatvorske ustanove i organizacija književnog fonda na srpskom jeziku u zatvorskim ustanovima u SRV.
Knjige možete doneti ili poslati poštom na adresu konzulata svaki radni dan od 9-13časova. Akcija prikupljanja traje do kraja februara 2025. godine.

U subotu, 7. decembra 2024. godine, u prostorijama Srpske pravoslavne crkve u Diseldorfu, održana je manifestacija pod nazivom  “Vukovo poselo", posvećena nastojanjima da se osnuje Ogranak Vukove zadužbine u Nemačkoj. 
Ovaj događaj okupio je veliki broj učesnika i posetilaca, dok su ideje o budućem radu ogranka bile u središtu pažnje. Manifestaciju je otvorio poverenik Vukove zadužbine, gospodin Božidar Škondrić, zajedno sa gospođom Vitomirkom Veljović, koja je dala značajan doprinos organizaciji. Prisutnima su se obratili i sveštenik Nebojša Rakić, kao i vicekonzul Jelena Rodić. 
Manifestacija je obeležena bogatim programom. Akademski deo otvorila je Sofija Rikanović, master slavistike iz Hamburga, predavanjem o životu i delu Vuka Karadžića. Nakon nje, Juliana Sokola, magistar germanistike sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, govorila je o Mini Karadžić, ćerki velikog reformatora.  Jelena i Kristina Maleš  zajedno sa Tijanom Pendić i Milicom Babić, predstavile su Vukove umotvorine, dok su Stevan i Đorđe Božović, Miloš Ivančević, Natalija Tošić i Sara Stefanović oduševili prisutne muzičkim izvedbama. Solo nastup sa gitarom imao je Dario Maletin, koji je svojom izvedbom uneo posebnu atmosferu.  Pozorišna grupa "Sveti Stefan"iz Esena predstavila je likove Dositeja Obradovića i Mine Karadžić, oživljavajući duh prošlih vremena. Predstava je nastala pod rukovodstvom Željke Ivaničević i Jelene Naumovski, uz koordinaciju Sanje Damjanović iz Hildena.  Za kraj večeri, harmonika Srđana Jovanovića razmrdala je publiku i unela dodatnu radost i prijatnu atmosferu. 
Manifestacija "Vukovo poselo" bila je značajan korak u pravcu osnivanja Ogranka Vukove zadužbine u Nemačkoj, okupljajući ljubitelje kulture, umetnosti i ideja reformatora Vuka Karadžića. 
Konzulat se zahvaljuju svima koji su doprineli ovom događaju i raduje se budućim koracima u očuvanju i promociji srpske kulturne baštine u dijaspori. 

Ovim putem Vas pozivamo da prisustvujete manifestaciji upoznavanja sa delom Vuka i Dositeja i osnivanju ogranka Vukove zadužbine u SR Nemačkoj.

Pozivnicu možete preuzeti ovde.

У суботу 9. новембра 2024.г. Културно-уметничко друштво „Извор“ из Реклингхаузена организовало је велику фолклоријаду на којој је учествовало осам фолклорних друштава. Поред домаћина, наступили су: КУД „Ђурђевак“ из Антверпена (Белгија), КУД „Моравац“ из Диселдорфа, КУД „Борац“ из Солингена, КУД „Србија“ из Дортмунда, КУД „Македонија“ из Уне и Фолклорни асанбл „Разиграно коло“ из Пожеге (Р. Србија).

У паузама су омладинци из поменутих друштава певали изворне песме, рецитовали народну поезију и група ученика одржала видео презентацију о манастиру Студеница и средњовековној српској историји.

Присутним гостима (по проценама до 1000 особа) обратили су се градоначелник Андреас Лајб, конзул-жеран Бранислава Перић и свештеник Данило Дангубић.

Radiotelevizija Srbije, ekipa emisije “Rodoslovci” sa novnarkom Jelenom Božović bili su gosti Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu gde su razgovarali o specifičnostima naše dijaspore ovde, njenim kulturnim i humanitarnim aktivnostima i uticajnim i angažovanim Srbima u ovom delu Nemačke

Конзул-жеран Бранислава Перић је у знак сећања, поводом Дана примирја у Првом светском рату, положила венац палим српским војницима, који су заједно са руским и румунским борцима сахрањени на гробљу „Валдфридхоф“ (Waldfriedhof) у Ахену, граду Карла Великог, смештеном на немачко – белгијској граници.
Богослужење за душу преминулих служио је Архимандрит Јосиф, декан западног дела Берлинске диоцезе руске-православне цркве
На гробљу „Валдфридхоф“ у Ахену, које се простире на око 30 хектара пошумљене површине, поред богослужења на руском језику, певана је на српском језику, спрска традиционална и патриотска песма „Тамо далеко“, посвећена Солунским ратницима.

Na „Asfalt festivalu“ u Diseldorfu održana je ovog leta jedna od najuspešnijih pozorišnih produkcija, autorska predstava Patrika Lazica „Naš sin“.

Ova predstava pozorišnog reditelja Lazica koji je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu,  već je proputovala  Evropu. Učešće na „Asfalt festivalu“ bilo je 12. po redu prikazivanje na festivalima u Evropi.
Posle Drezdena, Dablina, Temišvara i drugih gradova, publika je ovog leta i u Diseldorfu na isti, jednako emotivan način aplauzim pozdravila univerzalnu priču o (ne) prihvatanju i večitoj brobi za ostvarivanje sebe u okviru sopstvene porodice.

„Asfalt festival“ u Diseldorfu je formiran 2012. godine sa namerom se, umesto klasičnih zgrada pozorišta, izadje u nekonvencionalne, gradske prostore i taj način obogati umetnički program i animira publika da dodje u Diseldorf.

Na inicijativu Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu i uz podršku srpske dijaspore i grada Diseldorfa održana je na Vidovdan promocija srpske kulture, muzike, istorije, mode i vina u sklopu projekta "Stadion snova" UEFA EURO2024 

Ovim putem pozivamo sve zainteresovane za srpsku kulturu, muziku, folklor, istoriju, sport i vina da prisutvujete programu koji Generalni konzulat Republike Srbije priređuje sa gradom Diseldorfom u sklopu projekta „Stadion snova“ UEFA EURO2024, u nekadašnjoj Centralnoj bilblioteci Bertha-von-Suttner-Platz 1, 40227 Diseldorf sa početkom od 11 časova.

Više o tačkama programa pogledajte na linku.

Generalni konzulat Republike Srbije u Diseldorfu srdačno se zahvaljuje gradu Gelzenkirhenu i gradonačelnici Karin Velge na mogućnosti da nekoliko hiljada srpskih navijača na trgu Sankt-Urbanus-Kirhplac, u organizaciji grada i konzulata, uživa u srpskoj muzici i folkloru na dan igranja utakmioce Srbija-Engleska.
Generalni konzulat Republike Srbije u Diseldorfu se posebno zahvaljuje Policiji grada Gelzenkirhena na odličnoj saradnji i trudu da velika srpska žurka u ovom gradu 16. juna prođe u miru i bezbedno.

Generalni konzulat Republike Srbije u Diseldorfu se zahvaljuje svim Srbima i prijateljima Srbije koji su 16. juna 2024. na dan održavanja utakmice Srbija-Engleska u ogromnom broju iz svih delova Srbije, Republike Srpske i Evrope došli u Gelzenkirhen da podrže nacionalni tim. Zahvaljujemo se za odličnu atmosferu na trgu Sankt-Urbanus-Kirplac, gde su uz srpsku muziku, srpski folklor KUD "Kolo" iz Esena i "Izvor" iz Reklinghauzena, navijači napravili nezaboravnu žurku.

Zamenik Generalnog sekretara Vlade Republike Srbije Danijel Nikolic i njegov tim organizovali su "Srpsko veče" na dan održavanja utakmice Srbija i Engleska u Gelzenkirhenu.

Na ovom centralnom događaju promocije Srbije u toku UEFA Euro 2024, uz promociju najboljih srpskih vina, promociju EXPO 2027 u srbiji i Olimpijske kuće u Parizu, prisutni su mogli uživati i u hranu koju su pripremili najbolji srpksi kuvari.
 

SAOPŠTENJE

Generalni konzulat Republike Srbije sa ponosom upućuje iskrene čestitke i zahvalnost sportskom udruženju Sv Alte Freunde 1995, koje sledeće godine obeležava  30 godina u Nemačkoj u Diseldorfu, za njihov izuzetan uspeh u osvajanju prvog mesta u košarci za decu.

Ovo udruženje, koje okuplja  ljubitelje košarke sa područja bivše Jugoslavije, predstavlja Srbiju na najbolji način kao sportsku naciju. Njihova posvećenost i trud, kao i njihovi uspesi, doprinose jačanju našeg sportskog ugleda u inostranstvu.

Hvala vam što čuvate i negujete sportski duh i tradiciju naše zemlje. Vaši uspesi su inspiracija i ponos za sve nas.

Dođite da zajedno navijamo - Program za navijače srpske reprezentacije i ljubitelje fudbala – Srbija u Gelzenkirhenu

Konzul žeran Branislava Perić je 9. maja 2024. godine položila venac na srpskom groblju u Dortmundu ispred spomenika podignutom Srbima koji su u ovom delu Nemačke nastradali u Drugom svetskom ratu kao žrtve fašizma.

Konzul žeran Perić učestvovala je na panel diskusiji "Womens Chair" sa princezom Elna Margret, višim državnim tužiocem Ninom Vikar, direktorom grada Solingena Dagmar Beker i poznatim arhitektom Tanjom Gros pred oko 200 gostiju. Diskusiju je vodila i organzovala Dragana Novaković u solingenskom restoranu MAKU.  

Dana 11.04.2024. godine, vicekonzul Jelena Rodić prisustvovala je izvođenju opere La Montagne Noire u Dortmudu izvanrednog ostvarenja, režiserke Emily Hehl koja je donela osveženje na sceni opere predstavljajući snažnu istorisku priču sa naših prostora, uz podršku talentovane Bojane Peković, mlade guslarke iz Srbije.
Prisustvo guslarke Bojane Peković, svojim izvođenjem dve pesme, na početku i pred kraj opere, nesumljivo je dodalo dubinu i autentičnost priči. Njeno majstorsko sviranje gusala nosi sa sobom elemente narodnih pesama i mitova, dodajući novu dimenziju i značaj priči o Kraljeviću Marku.

Zahvalni smo rediteljki Emily Hehl jer je uspela na orginalan način da spoji naše tradicionalno narodno stvaralaštvo i operu. Hvala i Bojani Peković na njenom izvanrednom doprinosu u čuvanju i promociji našeg kulturnog nasleđa. Ujedno pozivamo sve naše gradjane da posete operu u Dortmundskom Teatru i uživaju u ovom spektaklu. Šesti po redu, a ujedno i poslednji termin zakazan je 📍 10.05.2024. godine sa početkom u 18:45.
 

Fotografije: Björn Hickmann 

Konzul-žeran Bransilava Peric je prisustvovala godišnjem sastanku Udruženja lakara i stomatologa iz Srbije, koji rade u Nemačkoj, na kojem je bilo reči o aktivnostima i planovima ovog Udruženja, formiranog 2017. godine.
Na sastanku je rečeno da broj članova ovog Udruženja raste i ukazano da lekari iz Srbije, koji ovde rade, dele istu profesionalnu situaciju sa svojim nemačkim kolegama, ali imaju i dodatne administrativne i druge teškoće sa kojima se susreću.
Sastanku je prisustvovao veliki broj lekara iz Severne Rajne Vestfalije i drugih nemačkih pokrajina.

Konzul Perić je posetila izlagače iz Srbije na međunarodnom sajmu vina, koji je održan od 10. do 12. marta u Diseldorfu, i sa njima razgovarala o uslovima za proizvodnju i promociju srpskih vina i rakije na evropskom tržištu.
Na sajmu u Diseldorfu svoje proizvode izlagali su vinarije i destilerije: Blagojević, Despotika, Šapat, Drašković, Bosiljčić, Despot, Imperus, Stara Sokolova, Aleksandrović, Doja, Sena, Šurlan i Vinarija 100 žena.
Konzul Perić je na štandu Srbije u Diseldorfu razgovarala sa predstavnicima Privredne komore Srbije i izlagačima o trendovima i uslovima proizvodnje i prodaje vina.
Podržala je žensko preduzetništvo u oblasti vinogradarstva i vinarstva, kao i inicijativu „100 žena, 100 hektara“. Inicijativa koja omogućava Srbiji da ide u korak sa evropskim trendovima kada su u pitanju žene i vinarstvo.
Konzul Perić je uputila naše vinare da učestvuju u promociji i tzv. samomarketingu vina u okviru kampanje „Donesi sopstvenu flašu“, koju je na sajmu sproveo jedan od najuticajnijih nemačkih influensera Ton Askitis.

Zajedno sa koleginicama – generalnim konzulima SAD, Portugala, Maroka, Japana i Ukrajine, konzul Perić se srela sa četiri državna sekretara u Severnoj Rajni Vestfaliji: Danijelom Brikner (Ministarstvo pravde), Zilke Krebs (Ministarstvo finansija), Daniela Lezmajster (MUP) i Gončom Turkeli-Denrat (Minisatrstvo kulture). 

U Reklinghauzenu je 24.02.2024. godine od strane KUD „Izvor“ obeležena 16. godišnjica postojanja ovog društva koje se bavi ne samo kulturno-umetničkim radom, već pre svega dugogodišnjim humanitarnim aktivnostima. U tom smislu poznati su i institucijama grada Reklingauzena, što je u svom obraćanju podvukao i gradonačelnik Lajb. Na proslavi su učešće uzela još pet srpskih kulturno-umetničkih društva iz SRV (Esen, Dortmund, Leverkuzen, Bilefeld, Ratingen), kao i dva iz Holandije (Roterdam i Antverpen).
U obraćanju pred nekoliko stotina prisutnih, konzul Perić je rekla da sam naziv udruženja „izvor“ ukazuje na poreklo i početak, a KUD „Izvor“ neprekidno godinama radi na tome da se srpsko poreklo njegovih članova i onih Srba koji žive i rade u Reklinghauzenu i okolini ne zaboravi, već aktivno predstavlja u nemačkom društvu srpskom muzikom, folklorom, jezikom i pomenutim projektima saradnje SRV i Srbije. Perić se zahvalila upravi društva i poželela još puno godina uspešnog rada.

Povodom Dana državnosti Republike Srbije organizovan je prijem na koji su pozvani predstavnici dijaspore i crkve, lekarskog udruženja, profesori univerziteta, inženjeri i poslovni ljudi iz Diseldorfa, Kelna, Dortmunda, Esena, Solingena i Leverkuzena

U subotu 13.01.2024. godine održana je “Prva smotra dečijeg stvaralaštva” u prelepoj zgradi opštine Grada Hildena. Vicekonzul Jelena Rodić je prisustvovala svečanoj ceremoniji predstavljanja talentovane mlade dece kroz muziku, recitaciju I javni nasstup. Posebno smo ponosni što je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u region prepoznala potencijal Udruženja Jugoslovensko-nemačkog kulturnog prijateljstva iz Hildena i napor učiteljice Sanje Damnjanović da približi srpsku kulturu najmlađima i da ih motiviše na učenje srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
Čestitamo roditeljima i mladima na predanom radu i nezaboravnom danu. Želimo im nastavak uspešnog rada stvaranje rezultata na koje ćemo svi biti ponosni.

U organizaciji KUD "Kolo" iz Esena, kao pobednika prošlogodišnje smotre srpskih folklora u Nemačkoj, organizovana je Smotra Dečjeg folklora Nemačke na kojoj je učešće uzelo 13 društava sa 18 grupa, izmedju ostalih uduruženja iz Berlina Frankfurta, Štitgarta, Hohajma, Leverkuzena, Ofenbaha, Noj Izneburga, Manhajma, Sindelfingena, Solingena i Diseldorfa. Titulu najboljeg ponovo je ponelo "Kolo" iz Esena i "Srpski centar" iz Štutgarta. Prisutnima se obratio gradonačelnik Esena Tomas Kufen koji je pohvalio KUD "Kolo" kao udruženje Srba iz njegovog grada i izrazio zadovoljstvo što može videti deo kulturnog nasledja Srbije.

Generalni konzul Perić i konzul Popović obratili su se folklornim udruženjima koji su uzeli učešće na manifestaciji "Svi u Kolo" u organizaciji KUD "Srbija iz Dortmunda" i zahvalili im na naporu i volji koje ulažu u očuvanju naše kulture, tradicije i folklora i poželeli još mnogo ovakvih uspešnih okupljanja. Pred više od 1000 prisutnih nastupila su folklorna društva u Dortmunda, Vupertala, Leverkuzena, Ratingena i Hagena.

U Generalnom konzulatu u Diseldorfu održana je godišnja skupština Udruženja srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj, koji vodi dr Brankica Đavolović. Pozivamo sve doktore i stomatologe u Nemačkoj da se pridruže ovom udruženju koje godinama unazad beleži niz uspešnih humanitarnih i edukativnih projekata.

21.11.2023.

Prilikom službene posete Diseldorfu 20. i 21. novembra ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je kompanije Henkel i Metro, čije je sedište u ovom gradu. U razgovoru sa predstavnicima ovih kompanija ukazala je na značaj daljeg unapređenja odličnih privrednih odnosa i saradnje između Srbije i Nemačke, kojima ove kompanije daju veliki  doprinos. 

Predstavnici kompanije Henkel izrazili su zadovoljstvo višedecenijskom saradnjom sa našom zemljom, koja je posebno intenzivirana nakon investicije u Кruševcu 2002. godine. Ambasadorka je ovom prilikom obišla impresivni „Centar inspiracije“ u kome su predstavljena najnovija dostignuća i najmodernija tehnološka rešenja u proizvodima ove kompanije.

Predstavnici kompanije Metro takođe su istakli svoje zadovoljstvo poslovanjem u Srbiji, ukazavši da razvijaju nove koncepte saradnje i sa malim lokalnim proizvođačima u našoj zemlji. U razgovoru su razmenjena mišljenja o ukupnoj privrednoj saradnji, kao i o poslovnom ambijentu i daljim planovima ove kompanije u Srbiji.

21.11.2023.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković posetila je 20. i 21. novembra Diseldorf, gde je imala susret sa gradonačelnikom dr Štefanom Кelerom.

U razgovoru su razmenjena mišljenja o ukupnim bilateralnim odnosima između Srbije i Nemačke, kao i ekonomskoj saradnji. Ambasador Janković je naglasila značaj pokrajine Severna-Rajna Vestfalija i grada Diseldorfa za konstantan rast privredne saradnje između naših zemalja, budući da iz ove pokrajine dolazi veliki broj nemačkih investitora u Srbiji. Među njima su Henkel i Metro, čije je sedište u Diseldorfu.

Takođe, ambasadorka Janković je iskoristila ovu priliku da gradonačelnika Diseldorfa upozna sa unutrašnjim i spoljnopolitičkim prioritetima Republike Srbije.
Obostrano je istaknut značaj i doprinos koji velika srpska zajednica u Diseldorfu daje ukupnim aktivnostima i životu ovog grada.

20.11.2023.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković je 20. novembra u Кući univerziteta u Diseldorfu svečano otvorila izložbu „Vuk i Nemci“, koju je Ambasada organizovala u saradnji sa Vukovom zadužbinom iz Beograda i Univerzitetom Hajnrih Hajne, u sklopu obeležavanja dva značajna jubileja: 140. godišnjice potpisivanja Trgovinske i Кonzularne konvencije između Srbije i Nemačke i dva veka od boravka Vuka Stefanovića Кaradžića u Nemačkoj.
Na svečanom otvaranju u Кući univerziteta, veoma prestižnoj lokaciji u centru grada, prisutnima su se obratili prof. dr Peter Кlajnebude, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Hajnrih Hajne, ambasadorka Janković i prof. dr Mina Đurić, profesor Filološkog fakulteta i koautorka izložbe.
Dekan prof. dr Кlajnebude je u svom govoru izrazio zadovoljstvo zajedničkom organizacijom izložbe, koja govori o bogatim kulturno-istorijskim vezama Srbije i Nemačke, o kojima se u javnosti nedovoljno zna. Istakao je da su akademske veze dve zemlje jako važne i da njegovi saradnici, prof. dr H. Štark i dr A. Živković, imaju odličnu saradnju sa Univerzitetom u Nišu. Zahvalio je ambasadorki S. Janković na inicijativi za zajedničku organizaciju izložbe.

Poželevši gostima dobrodošlicu, ambasadorka Janković je podvukla da izložba „Vuk i Nemci“ svedoči o dugim i plodnim kulturnim i prosvetnim vezama između Srbije i Nemačke, koje su oličene u ključnim ličnostima naših dveju kultura. Centralna tema izložbe je poseta Vuka Кaradžića Nemačkoj pre dva veka i njegovi kontakti i saradnja sa znamenitim ličnostima nemačke kulture, pre svih J.V. fon Geteom, F. Šilerom i braćom Grim, koji su dali važan podsticaj Vukovom radu na reformi srpskog jezika. Istovremeno, ti kontakti i saradnja odlučujuće su uticali na percepciju srpske i južnoslovenske narodne književnosti u Nemačkoj i Evropi, ali i u čitavom svetu. Ambasadorka je ukazala da  ovom izložbom proslavljamo još jedan značajan jubilej u srpsko-nemačkim bilateralnim odnosima - 140 godina od potpisivanja Trgovinske i Кonzularne konvencije i poklonila dekanu Кlajnebudeu specijalna izdanja poštanskih markica koje je Pošta Srbije izdala ovim značajnim povodima. Ukazala je da je ovo šesto u nizu prikazivanje izložbe „Vuk i Nemci“ u Nemačkoj, koja ima svoj život i koja je veoma lepo primljena u značajnim političkim, univerzitetskim i akademskim centrima.

Prof. dr Mina Đurić, koautor izložbe, je, predstavljajući detaljnije njen sadržaj, govorila o značaju i dometima boravka V. Кaradžića u Nemačkoj i njegovih susreta sa Geteom, Šilerom, braćom Grim, L. Rankeom i drugima, a nakon izlaganja je posetioce provela kroz izložbu.
Potom je Ambasada priredila prigodan koktel.

Posećenost prilikom otvaranja izložbe bila je izuzetna, prisustvovalo je preko 150 ljudi, među njima dekan i prodekan Prirodno-matematičkog fakulteta, brojni profesori i studenti Univerziteta Hajnrih Hajne, predstavnici privrednih krugova, SPC i naši građani.

Generalni konzul Perić se, u okviru inicijative žena generalnih konzula u Severnoj Rajni Vestfaliji, srela sa potpredsednicom pokrajinskog parlamenta Berivan Ajavaz i Rutom Ur, predsednicom Jad Vašema za Nemačku. Na sastanku je bilo reči o situaciji u Izraelu i drugim političkim temama. Takođe, realizovana je inicijativa podrške ženama protiv nasilja.

„Konzul Republike Srbije u Diseldorfu Dragan Popović, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, položio je venac na „Terasenfridhofu“ (Terrassenfriedhof) u Esenu, gde je sahranjeno 1 698 ratnih zarobljenika koji su kao prisilni radnici deportovani u Rursku oblast, izmedju ostalih država, i iz Kraljevine Jugoslavije, odnosno, Srbije.
D. Popović je u ime Republike Srbije položio venac sa tekstom na lenti u bojama srpske zastave, koji glasi: „Slavom ovenčanim precima-Generalni konzulat Republike Srbije“.
Na tom groblju, površine oko 28 hektara, trećem po veličini u Esenu sa obeleženih 15 000 grobnih mesta, sahranjeno je i oko 300 bezimenih, ratnih žrtava.
Ovo groblje, koje postoji od 1926. godine se, kao kulturno-istorijski spomenik i oaza zelenila već skoro četiri decenije nalazi pod zaštitom nemačke države“.

Generalni konzul Perić bila je gost Centra za integraciju Roma iz Oberhauzena, a povodom obeležavanja Dana romskog jezika. Veliki broj Roma koji žive u Severnoj Rajni Vestfaliji dolaze sa područja Republike Srbije i negovanjem svog jezika i kulture, doprinose predstavljanju multietičnosti i multikulturalnosti Republike Srbije u inostranstvu.

U svetlu pripema Evropskog prvenstva u rukometu u Nemačkoj u januaru 2024. godine, organizovano je mini Evropsko prvenstvo u rukometu za juniore, na kome su juniorski klubovi iz različitih nemačkih gradova žrebom izvukli zemlju koju će predstaviti. Milhajm na Ruru i rukometni klub "Hajsen" predstavili su reprezentaciju Srbije. Na tribinama "Hajsena" vijorile su se srpske zastave, a uz srpsku himnu prisutne su pozdravili uprava kluba, organizatori, generalni konzul Perić i direktor grada Milhajma David Lingen.

Izložba „Vuk i Nemci“ gostuje od 20.11. do 20.12. na Univerzitetu Hajnrih Hane u Diseldorfu.
Očekujemo Vas na svečanom otvaranju 20.11. u 18:30!

Ovde možete pogledati flajer – informacije o izložbi.
 

Asocijacija Sport za sve na čelu sa predsednikom Brankom Vujevićem posetila je konzulat 2. novembra 2023. godine i razgovarala sa generalnim konzulom Perić i konzulom Popović o međunarodnim aktivnostima ove asocijacije i mogućnostima saradnje sa sportskim društvima Srba u ovoj pokrajini.

Generalni konzul Perić je, zajedno sa generalnim konzulima Češke, SAD, Ukrajine, Holandije i Portugala, razgovarala sa zamenicama gradonačelnika Diseldorfa Klarom Gerlah (partija Zeleni) i Klaudijom Cepuntke (SPD).

Na dan praznika 1. novembra 2023, Generalni konzulat neće raditi sa strankama

Na poziv imama Hariza Kalaća generalni konzul Branislava Perić prisustvovala je obeležavanju 10-godišnjice postojanja Islamskog kulturnog centra "Sandžak" u Dortmundu. U svom obraćanju prisutnima Perić je rekla da je Republika Srbija multietnička i multireligijska država i da su svi njeni državljani i oni koju Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu najbolji ambasadori njene kulture, običaja i tradicije i poželela Islamskom centru "Sandžak" još puno uspešnih projekata i jubileja. 

Konzul Dragan Popović prisustvovao je večeri poezije i proze uorganizaciji Jugoslovensko-nemačkog društva iz Hildena 21.10.2023. godine, na kome su svoje radove predstavili između ostalih Vladislav Radak iz Beograda, Ljubiša Simić iz Frankfurta, Nikola Ćećez iz Republike Srpske i drugi.

Vizekonzul Rodić bila je gost KUD "Izvor" iz Reklinghauzena na njihovoj folklornoj manifestaciji "U susret jeseni" na kojoj je pored tradicionalno odličnih folklornih izvođenja bilo reči o omasovaljavanju polaznika nastave srpskog jezika. Pozvani su roditelji da decu prijavljuju u matičnim nemačkim školama, kako bi se povećao broj dece i broj razreda koji uče i neguju svoj maternji srpski jezik. 

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za dijasporu raspisala je konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvaliteteom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore.

Konkurs će biti otvoren do 23. oktobra 2023. godine.

Sve informacije o načinima prijavljivanja i uslovima samog konkursa, možete naći putem linka: www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

Pozivamo sva udruženja u Severnoj Rajni Vestfaliji da uzmu učešće na konkursu i da nam se obrate ukoliko im je potrebna pomoć oko prijavljivanja i ispunjavanja formulara.

Direktor muzeja keramike "Hetjens" dr Daniela Antoni bila je gost generalnog konzula Perić u rezidenciiji gde je imala priliku da se upozna sa modernim stvaralaštvom u domenu keramičke umetnosti u Srbiji i originalnim radovima naše umetnice Slobodanke Bobe Pačanin. Na sastanku je bilo govora o izložbi Pačanin u muzeju "Hetjens" u Diseldorfu.

U organizaciji Romskog integracionog centra iz Oberhauzena održana je podijum diskusija "Sinti i Romi u Nemačkoj - šta se promenilo" na kojoj je učestvovao i konzul Dragan Popović. Razgovarano je o tome šta se od II Svetskog rata promenilo i koji novi izazovi predstoje za romsku populaciju u Nemačkoj.

Zahvaljujemo se dr Franku Wolframu Wagneru na prilici koju je dobila generalni konzul Perić da u njegovj knjizi "Konkretni život" govori o političkim događajima na Zapadnom Balkanu.

Generalni konzul Perić pozvana je od strane direktora LeadershipNext Akamedie Sabine Hensen da predaje na temu diplomatija i uspeh. Polaznike akamedije interesovalo je i koje su strategije, mreža kontakata i uzori potrebni da bi se napravio balans između karijere i porodice. Polaznice ove akamedije su rukovodeći menadžment velikih nemačkih komapnija i banaka. 

U Diseldorfu/Oberhauzenu je uz podršku Centra za integraciju Roma iz Oberhauzena i Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu osnovano prvo udruženje žena Romkinja u Severnoj Rajni Vestfaliji koje će se baviti pitanjima jačanja položaja žena romske populacije u porodici i društvu, borbi protiv nasilja kakvo je prinudni brakovi, brakovi maloletnika, seksualno i porodično nasilje i dr.

Povodom 100-godišnjice baleta u Srbiji, na inicijativu Generalnog konzulata u Diseldorfu, započeta je saradnja baletske škole Lujo Davičo i Baleta u Dortmundu. Tim povodom učenica škole Lujo Davičo Lana Migrić raspust je provela vežbajući sa prvom postavkom dortmunskog baleta. To je još jedan u nizu uspešnih projekata koje je Generalni konzulat poslednjih godina sproveo sa Dortmundskim teatrom, operom, baletom i filharmonijom.

Generalni konzul Perić je zajedno sa generalnim konzulima Turske, Maroka, Portugala, Češke i Ukrajine posetila centralu Vodafona za Nemačku, Kampus Vodafona i razgovarala sa Štefanom Šnajderom, opunomoćenikom Vodafona za odnose sa Vladom, i njegovim timom.

Direktora sajma ProVajn Peter Šmic i njegove saradnice bili su gosti generalnog konzula Perić u rezidenciji. Tema razgovora bila je "Vinska vizija - otvoreni Balkan".

U subotu 3. juna 2023. godine je u Leverkuzenu održan Plesni festival na kome su deca iz KUD "Radost" pored modernog plesa predstavila i folklorne tačke. U velikoj sali "Foruma" publika je uživala u izvodjenu koreografija dece i mladih iz Leverkuzena uz podržku njihovog koreografa Snežane Džidža.

U nedelju 28.05.2023. godine u organizaciji FK "Tesla 07" iz Diseldorfa održan je drugi po redu memorijalni turnir "Nikola i Mladen" koji je okupio 18 fudbalskih klubova i preko hiljadu gledalaca. Uz tradicionalnu srpsku hranu, muziku i folklor, prisutni Srbi iz Severne Rajne Vestfalije i njihovi prijatelji i gosti i iz drugih delova Nemačke obeležili su sećanje na Nikolu Tomišića i Mladena Maksimovića, dvojicu Srba iz Diseldorfa koji su tokom svog života svesrdno pomagali i podržavali sportska, kulturna i crkvena okupljanja Srba u ovom gradu, kao i njihovu aktivnu vezu sa maticom.  

Generalni konzul Perić imala je priliku da se sretne i razgovara sa bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Kelnu 17.05.2023. prilikom dodele najvše nagrade pokrajine Severna Rajna Vestfalija ovoj nemačkoj političarki.

Generalni konzul Republike Srbije u Diseldorfu Branislava Perić posetila je međunarodni "Interpak sajam" u Diseldorfu, gde se među 2.700 izlagača iz celog sveta, nalazi i jedna srpska firma - ''Omni projekt" iz Vrnjačke Banje. Perić je u razgovoru sa osnivačem i vlasnikom firme   Brankom Babićem, koji je "oko desetak godina čekao da dobije mesto na ovom sajmu", ukazala na značaj sajamske privrede u pokrajini Severna Rajna Vestfalija (SRV) i upoznala ga sa privrednim potencijalima pokrajinske privrede, odakle dolaze najveći nemački investitori u Srbiju, kao i sa podrškom Generalnog konzulata srpskim firmama, zainteresovanim kako za učešće na sajmovima, tako i za privrednu saradnju sa SRV.Babić je govorio o istorijatu svoje frime, dugom tridesetak godina, poslovnim uspesima i razvojnim potencijalima i naglasio da je reč o firmi čiji su inženjeri sposobni da naprave softver i mašine za svetska tržišta- od engleskog, preko turskog, do ruskog i regionalnog. ''Omni projekt" se na sajmu u Diseldorfu nalazi u kategoriji firmi, koje izlažu mašine u oblasti pakovanja, pre svega, farmaceutskih proizvoda.To je i oblast u kojoj ova firma i ima najviše poslovnih partnera. Međunarodni sajam "Interpak" koji se održava svake treće godine je, posle godina pandemije korona virusa, ponovo otvorio vrata izlagačima i ove godine prati dva megatrenda- to su održivost i digitalizacija. Sajam, prema ocenama organizatora, odslikava, takođe, i društvene i političke promene, kao i ekonomske izazove u svetu. Nijedna branša ne pokazuje tako dobro raznolikost svetskog tržišta, kao što to čini "Interpak", kažu organizatori sajma, gde je u 18 hala predstavljena svetska industrija pakovanja sa srodnom procesnom industrijom po kategorijama i ciljnim grupama: prehrana, pića, slatkiši, pekarski proizvodi, farmaceuska industrija, kozmetika i Non-Food.Jedna od top-tema ovogodišnjeg sajma je je i takozvana ''cirkulacija privrede", koja se pre svega odnosi na recikliranje i ponovno "pridobijanje" sirovina.

Generalni konzulat će povodom tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu otvoriti Knjigu žalostu u periodu od 8. do 11. maja 2023. godine od 10 do 14 časova. Izjave saučeća ovim povodom moguće je i putem imejla info.dusseldorf@mfa.rs

Obaveštavamo da su povodom tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu proglašeni Dani žalosti u Republici Srbiji koji će trajati 5. 6. i 7. maja 2023. godine

U gradu Lemgo/ oblast Lipe od 20. do 23 aprila 2023. godine održava se "Nedelja srpskog filma" uz podršku DAAD i Tehničkog univerziteta Istočna Vestfalija Lipe, a na inicijativu gostujućeg profesora kamere na ovom univerzitetu Đorđu Arambašiću. Na otvranju uz pozdravni govor gradonačelnika Markusa Bajera i generalnog konzula Perić, prikazan je film Oaza. 

Generalni konzul Republike Srbije u Diseldorfu Branislava Perić, zajedno sa svojim koleginicama, generalnim konzulima Amerike, Turske, Japana, Maroka, Portugalije i Ukrajine gost kod šefa inspekcije savezne nemačke policije na aerodromu Diseldorf i direktora policije Klausa Kirša. Teme razgovora: Sigurnost, putnici i ostala pitanja od važnosti za zemlje koje zastupaju ove žene, generalni konzuli akreditovani u Severnoj Rajni Vestfaliji.

Generalni konzul Branislava Perić za Međunarodni dan žena u prostorijama konzulata okupila je pripadnice lepšeg pola angažovane u dijaspori kako bi zajedno proslavile međunarodni praznik i zahvalila se prisutnima što svojim znanjem, angažovanjem i odlučnošću nesebićno pomažu našoj zemlji.

Generalni konzul Perić se zajedno sa koleginicama iz Turske, SAD, Ukrajine, Maroka, Portugala, Češke i Japana srela sa urednicom Rajniše Post Nikol Lange i razgovarala o radu i prijateljstvu žena generalnih konzula u Severnoj Rajni Vestfaliji kao i njihovoj inicijativi Frauenpauer.

Generalni konzul Perić je bila gost konferencije na temu "Anticiganizam i diskriminacija" u organizaciji Romskog integracionog centra iz Oberhauzena. Perić se u svom obraćanju osvrnula na važnost obrazovanja kao glavnog elementa napretka i integracije Roma i njihovog učešća u društvenom i političkom životu.

U parohijskom centru u Diseldorfu, u oragnizaciji Sportsko-kulturnog društva Nikola Tesla iz Diseldorfa i pod idejnom palicom klavirskog pedagoga Milenije Reljić, priređen je projekat "Tesla - čovek svetlosti", na kome je održano predavanje "Tesla čovek novog doba" (prof. Milka Kresoja) uz muzičku pratnju - koncert dela srpskih kompozitora u izvođenju Luke Milosavljevića, Ive Kostić, Olge i Marijane Mladenov. Prisutne je pozdravio i predsednik kluba Nikola Tesla Darko Maletin. Pored zvanica iz dijaspore i predstavnika drugih srpskih klubova u Severnoj Rajni Vestfaliji, događaju su prisustvovali i predstavnici Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu.

KUD "Izvor" iz Reklinghauzena je u subotu 04.02.2023. obeležilo 15 godina svog uspešnog postojanja. Ovo udruženje je niz godinama unazad jedno od najaktivnijih naših udruženja u Nemačkoj kada je reč o humanitarnim aktivnostima i pomoći koje pružaju kroz donacije bolnicama i staračkim domovima u Srbiji. KUD "Izvor" je odličan partner Generalnom konzulatu u svim projektima koje sporovodimo u jačanju veza matice i dijaspore na šta se u svom obraćanju osvrnula i generalni konzul Perić. Ona je zahvalila Slavici Nikolić i Milanu Petroviću na velikom angažmanu i izrazila nadu da će veliki broj dece i mladih koje je videla na proslavi nastaviti aktivnosti koje su Nikolić i Petrović započeli. Na proslavi, među nekoliko stotina gostiju, bila je i prvi zamenik gradonačelnika Reklinghauzena Marita Bergmajer.

U skladu sa protokolima potpisanim između Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kao i Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za IT i eUpravu, Generalni konzulat Republike Srbije u Diseldorfu će, od 01. februara 2023. godine, početi sa primenom besplatne usluge registracije korisnika portala eUprave i izdavanja parametara za mobilnu aplikaciju ConsentID, koja će našim građanima u inostranstvu omogućiti veću dostupnost elektronskih usluga na portalu e-Uprava - https://euprava.gov.rs/.

Sa svim detaljima možete se upoznati putem lilnka https:euprava.gov.rs/prijava-eID

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić doneo je odluku o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i dijaspori, a koji ima za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i Srba u regionu i dijaspori.

Кompletan uvid u raspisani konkurs možete izvršiti na sledećem linku:

http://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

Generalni konzul Perić se u Konzulatu Velike Britanije upisala u knjigu žalosti, izražavajući Britancima saučešće u svoje i ime svih Srba u Severnoj Rajni Vestfaliji. Kao mladi diplomata 2013. godine u Londonu, generalni konzul Perić je imala priliku da sretne kraljicu Elizabetu II i da sa njom razmeni nekoliko rečenica. Utisci i sećanje na kraljicu, koja je bila primer mnogima, ostaje da traje.

22.06.2022.

Generalni konzul gospođa Branislava Perin je, kao gost gradonačelnika Monhajma na Rajni gospodina Danijela Cimermana, imala priliku da poseti ovaj grad i da se upozna sa njegovim funkcionisanjem. Gradonačelnik Cimerman je gospođu Perin upoznao sa razvojem grada i njegovih službi u oblasti ekonomije, novih tehnologija i kulture.

20.06.2022.

Zajedničkim koncertom beogradske i dortmundske filharmonije, održanim 19. juna ove godine, svečano je obeleženo 250 godina od rođenja Ludviga fon Betovena. U svečanosti je učestvovalo 250 muzičara i jedan dirigent iz dve države (Nemačke i Srbije) koji su tokom jednog dana odsvirali 9 Betovenovih simfonija, te se može posvedočiti da ova svečanost sa pravom nosi naziv Betovenov maraton.

U pitanju je projekat muzičkog direktora teatra u Dortmundu i dirigenta Gabrijela Felca, sa ciljem da se srpski i nemački muzičari okupe, jednom u Dortmundu, a potom i u Novom Sadu, kako bi Betovenovu muziku, kao kulturno nasleđe čitave Evrope, predstavili brojnoj publici i poštovaocima u naše dve države.

10.06.2022.

Predsednik Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za medije, zahvalio Nemačkoj na sve boljoj ekonomskoj saradnji i izrazio očekivanje da trgovinska razmena između dve zemlje ove godine bude veća nego prošle.

„Nemačke kompanije u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju 77 hiljada ljudi. Nadam se da ćemo uskoro moći da dođemo i do 10 milijardi ukupne trgovinske razmene, kao i 100 hiljada zaposlenih u nemačkim kompanijama. Nemačka je naš, ne samo prvi spoljnotrgovinski partner, već i prvi partner po uslugama, ali i izvozu i uvozu roba. Dakle, ona je prvi bilateralni donator. Druga je po veličini partner u izvozu usluga, a to sve govori koliko je za Republiku Srbiju značajna saradnja sa Saveznom Republikom Nemačkom“, istakao je predsednik Vučić.  

Predsednik Vučić je napomenuo da je sa nemačkim visokim zvaničnikom razgovarao i o  temama o kojima nisu imali iste stavove, ali i o evropskim integracijama Srbije, te da smatra da je Šolc doneo novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu.

„On ne samo da razume, već želi da čuje i sasluša sve na Zapadnom Balkanu i pokazuje da postoji stvarna perspektiva proširenja Evropske Unije. To je važna i izvanredna poruka za sve“, rekao je predsednik Vučić dodajući da će Srbija morati mnogo brže da napreduje po pitanjima vladavine prava, demokratizacije društva, ljudskih prava i sloboda.

Jedna od tema bila je i dijalog Beograda i Prištine, a predsednik Vučić je podvukao da je razumeo poruku kancelara Šolca o važnosti „pravljenja mnogo malih koraka, kako bi se jednog dana došlo do nekakvog rešenja“.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da je nemački zvaničnik na veoma decidan, jasan i oštar način tražio da se Srbija priključi sankcijama, koje je protiv Ruske Federacije uvela Evropska Unija.

„Ja sam govorio o našoj poziciji, specifičnosti situacije oko Kosova i Metohije, energetike, ali i tradicionalnih odnosa sa Ruskom Federacijom“, istakao je predsednik Vučić dodajući da je Šolc ponudio apsolutnu pomoć i podršku u pronalaženju rešenja za krizu po pitanju izgradnje energetskih kapaciteta, koji bi trebalo da nas povežu sa ostatkom regiona.

Kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc je, u obraćanju medijima, istakao da se ekonomski odnosi dve zemlje razvijaju dobro, te izrazio uverenje da će trend rasta broja radnih mesta, koje nemačke kompanije u Srbiji stvaraju, nastaviti da ide uzlaznom putanjom.

On je, takođe, ukazao na to da je sa predsednikom Srbije razgovarao i o drugim regionalnim temama, te da Nemačka želi da dodatno podrži evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

10.6.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib potpisali su danas Sporazum o saradnji između vlada dveju zemalja u oblasti kulture, obrazovanja i nauke.

Brnabić je, nakon potpisivanja pomenutog dokumenta, navela da je ovo rezultat dugotrajnog rada na usaglašavanju svega onoga što ovaj sveobuhvatni sporazum sadrži, dodavši da je na tome rađeno više od deset godina.

Premijerka je istakla da će taj sporazum najviše koristiti obrazovnim institucijama, naučnim institutima, kulturnim ustanovama, filmskoj produkciji, ali i mladima, jer se tiče i saradnje u oblasti omladinskog preduzetništva i sporta.

Ona je podsetila na to da je Nemačka naš najvažniji trgovinski partner i najveći bilateralni donator, pri čemu kompanije uz te zemlje trenutno u Srbiji zapošljavaju više od 76.000 ljudi.

Delegacija grada Novog Sada posetila je, od 26-29. maja, grad Dortmund. Tokom posete, u prisustvu gradonačelnika Dormunda Tomasa Vestfala, zamenika gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i generalnoig konzula Branislave Perin, svečano je otvoren renovirani i dodatno ozelenjeni Trg Novog Sada u Dormundu. Ovom svećanošću, dva gradu su obeležila 40 godina uspešnog partnerstva.   

U sklopu posete pokrajini Severna Rajna Vestfalija, ambasador Snežana Janković i generalni konzul Branislava Perin posetile su Industrijsku i trgovinsku komoru u Dortmundu, koja je zadužena za privrednu saradnju ove pokrajine sa Republikom Srbijom, i razgovarale sa direktorom Štefanom Šrajberom i njegovim zamenikom Vulf-Кristijanom Erihom. 

Štefan Šrajber i Vulf-Кristijan Erih su izrazili zadovoljstvo zbog posete ambasadora Snežane Janković i informisali o komori u Dortmundu, koja ima oko 65 hiljada članova i pokriva područje od oko 1,2 miliona stanovnika. Fokus komore i njenih članica je u ovom trenutku na tehnološki orijentisanim kompanijama, savremenoj industriji, inovacijama i sektoru usluga. Ekonomske odnose sa Srbijom su ocenili kao tradicionalno dobre. Članovi Кomore u Dormundu imaju dugu i dobru saradnju sa partnerima iz Srbije, a potencijalne oblasti za unapređenje saradnje su metalska industrija, poljoprivreda, industrija nameštaja i IT, kao i oblast bezbednosti životnih namirnica.

Ambasador Snežana  Janković je, zahvalivši na prijemu, informisala o veoma dobroj ukupnoj  ekonomskoj saradnji između Srbije i Nemačke, sve većem obimu spoljnotrgovinske razmene i nemačkim investicijama u Srbiji, koje su dovele do zapošljavanja preko 76 hiljada radnika. Ukazano je na našu spremnost za dalje unapređenje svih oblika bilateralne saradnje sa Nemačkom, kao i spremnost da kroz organizaciju direktnih kontakata privrednika i tematskih skupova posvećenih pojedinim granama industrije podržimo njihovo bolje povezivanje i upostavljanje poslovnih odnosa, u vezi sa čim su dogovorene konkretne aktivnosti.

Ambasador Srbije u Nemačkoj Snežana Janković i generalni konzul Branislava Perin posetile su srpski štand i naše izlagače na sajmu „ProWein“ u Diseldorfu.

U organizaciji Privredne komore i Razvojne agencije Srbije, na ovogodišnjem sajmu, koji je jedan od najvećih i najznačajnijih sajmova vina i alkoholnih pića, učestvovalo je četrnaest izlagača iz Srbije – šest destilerija („Jelički dukat“ iz Čačka, „R.B. Global“ iz Užica, „Simex Original“ iz Subotice, „Promont Group“ iz Novog Sada, „Akov“ iz Кraljeva i „Veljko i sinovi 1994“ iz Beograda) i osam vinarija („Aleksić“ iz Vranja, „Trivanović“ iz  Šida, „Doja“ iz Blaca, „Rubin“ iz Кruševca, „Temet“ iz Jagodine, „Virtus“ iz Žabara, „Čoka“ iz Subotice i „Erdevik“ iz Erdevika).

Štand srpskih izlagača posetio je i direktor Sajma u Diseldorfu Mihael Degen, sa kojim su ambasador Snežana Janković, generalni konzul u Diseldorfu Branislava Perin-Jarić i predstavnici Privredne komore i Razvojne agencije Srbije razgovarali o budućoj saradnji i narednim nastupima naših izlagača na ovom sajmu.

31.5.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa predstavnicima Odbora nemačke privrede za istok o jačanju ekonomske saradnje, poslovanju nemačkih kompanija u Srbiji i perspektivama ulaganja investitora iz ove zemlje u nove oblasti na srpskom tržištu.

Brnabić je, ukazujući na činjenicu da je Nemačka među vodećim privrednim i spoljnotrgovinskim partnerima, ocenila da je ova zemlja i jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji.

Ona je istakla da je Srbija, zahvaljujući sprovedenim reformama, pouzdan partner za nemačke kompanije koje su, istovremeno i instrument uspeha za srpsku ekonomiju u pogledu sistema rada i tehnologija koje donose na naše tržište.

Osim toga, ekonomska saradnja sve više uključuje i investicije u visokotehnološkom sektoru, što predstavlja, kako je objasnila premijerka, i jedan od prioritetnih zadataka ove i buduće vlade.

Predstavnici Odbora nemačke privrede za istok ocenili su da je saradnja sa Srbijom veoma dobra i da postoji pozitivan trend rasta, i to ne samo kada je u pitanju dolazak nemačkih kompanija u Srbiju, već i u kvalitetu njihovih investicija.

Na sastanku je bilo reči i o saradnji na polju obrazovanja, imajući u vidu da Nemačka predstavlja jednog od glavnih partnera Srbije u razvoju sistema dualnog obrazovanja.

Definisane su i potencijalne oblasti saradnje, kao što su energetska tranzicija, zaštita životne sredine i digitalizacija.

Razmenjena su i mišljenja o budućim koracima koji bi dodatno olakšali poslovanje nemačkih investitora i doprineli da buduća saradnja bude još uspešnija.

Sastanku je, pored predstavnika Odbora nemačke privrede za istok, prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Кonfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

25.5.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Кurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Кlausom Švabom, premijerom Republike Grčke Кirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20.05.2022.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

11.05.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Кongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

10.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa specijalnim izaslanikom Savezne vlade SR Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuelom Saracinom, sa kojim je razgovarao o ekonomskoj saradnji i bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije, kao i o regionalnoj situaciji i inicijativama za povezivanje zemalja Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija još intenzivnije nastaviti da sledi svoj evropski put i izrazio očekivanje da će angažman specijalnog izaslanika Saracina dati dodatni zamah saradnji među zemljama Zapadnog Balkana, što bi u znatnoj meri doprinelo očuvanju mira i stabilnosti u regionu. U tom kontekstu, predsednik je naglasio da je Srbija svojim ozbiljnim i odgovornim pristupom regionalnoj politici prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner u regionu, posvećen političkom dijalogu i daljem razvoju regionalnih odnosa u svim oblastima.

U tom smislu, predsednik je istakao da Srbija pridaje veliki značaj Berlinskom procesu, kao forumu za jačanje regionalne saradnje, unapređenje procesa pomirenja i prevazilaženje nasleđenih problema iz prošlosti, kao i forumu koji pruža podršku evrointegracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere.

„Srbija se snažno angažuje u svim aktivnostima organizovanim u okviru Berlinskog procesa, a inicijativa „Otvoreni Balkan“ predstavlja još jedan proaktivni pristup naše zemlje regionalnom povezivanju“, naglasio je predsednik i dodao da je od ključnog značaja da se ovi napori prepoznaju i u samoj Evropskoj uniji, kako bi se zemljama regiona pružili podsticaj i ohrabrenje na evropskom putu.

Govoreći o ekonomskoj saradnji, predsednik je ponovio da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je naša zemlja zainteresovana za dodatno jačanje ove saradnje, budući da se Srbija sve više profiliše kao jedna od najatraktivnijih i najsigurnijih svetskih destinacija za investiranje.

Predsednik je naglasio da se Srbija zalaže za punu i doslednu primenu Dejtonskog sporazuma, ali se protivi nametnutim rešenjima koja ne uživaju saglasnost sva tri konstitutivna naroda, smatrajući da ovakve odluke nikako ne mogu da vode prosperitetu i stabilnosti BiH.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, sagovornici su se saglasili da je razgovor jedini pravi put za rešavnje otvorenih pitanja, kao i za postizanje održivog dogovora. Predsednik je naglasio da očekuje konstruktivnu podršku dijalogu i pronalasku kompromisnog rešenja koje će omogućiti trajnu stabilnost regiona uz primenu postojećih dogovora, a pre svega formiranja Zajednice srpskih opština, koje izostaje već više od 9 godina.

Specijalni izaslanik Saracin je istakao da će politika proširenja i rad na snaženju saradnje među državama Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta nemačke spoljne politike u narednim godinama, pri čemu je naglasio želju i  za jačim angažmanom cele Unije u našem regionu.

Izvor/Foto: https://www.predsednik.rs

09.05.2022.

Povodom Dana pobede nad fašizmom, predstavnik Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu konzul Nebojša Živanović, posetio je vojno groblje u Esenu (Terrasenfriedhof Essen) gde je sahranjen nepoznat broj osoba sa područja današnje Republike Srbije, stradalih tokom Drugog svetskog rata.

Tom prilikom N. Živanović je na spomenik položio venac sa lentom u boji državne zastave na kojoj je ispisano "Slavom ovenčanim precima - Generalni konzulat Republike Srbije" 

05.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministarkom odbrane Savezne Republike Nemačke Кristin Lambreht, sa kojom je razgovarao o saradnji u oblasti odbrane, aktuelnim regionalnim i geopolitičkim temama.

Zahvalivši ministarki na poseti i sadržajnom,  otvorenom i iskrenom razgovoru, predsednik Vučić je još jednom podsetio na činjenicu da je Nemačka najvažniji partner Srbiji, kao i da su stavovi o mogućnosti za brže pridruživanje Evropskoj uniji, koje je iznela ministarka Lambreht, ali i kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, veoma važan signal za našu zemlju.

„Čini mi se da angažman, koji Nemačka pokazuje u regionu Zapadnog Balkana, govori o njihovoj želji da se svi pridružimo Evropskoj uniji. Razgovarali smo i o situaciji u regionu. Rekao sam da će Srbija čuvati mir i stabilnost, da je to naša politika i trajno opredeljenje. Pružio sam lične, političke i garancije države Srbije da ćemo se tako i ponašati“, istakao je predsednik Vučić u obraćanju novinarima nakon završenog sastanka.

Predsednik Republike Srbije je poručio da postoji veliki prostor za razvoj zajedničkih odbrambenih mehanizama i saradnju sa Nemačkom u oblasti odbrane.

„Potpisali smo krovni sporazum u junu 2021. godine, na osnovu kojeg možemo da razvijemo mnogo toga. Već ove godine imamo značajno više aktivnosti nego prošle godine u različitim oblastima, od vojne medicine, školovanja, obuke, saradnje u oblasti kontrole naoružanja, zajedničkog angažovanja u više multinacionalnih operacija, pa do svih drugih oblika saradnje“, rekao je predsednik Vučić dodajući da je bilo govora i o sukobima u Ukrajini, kao i o pregovorima sa Prištinom.

Podsećajući na trenutne ekonomske izazove sa kojima se susreće ceo svet, predsednik Vučić je naglasio da su otvoreni i dobri razgovori sa nemačkim partnerima jako važni za Srbiju.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

04.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji, situaciji u regionu, kao i krizi u Ukrajini.

Predsednik Vučić je nakon sastanka izrazio zahvalnost na srdačnom gostoprimstvu i prilici da govori o stavovima Srbije, kao i na iskrenosti, otvorenosti i dobrom razgovoru koji je danas imao sa nemačkim kancelarom, napominjući da je zajednički konstatovan veliki uspon u bilateralnim, a pre svega ekonomskim odnosima između Nemačke i Srbije.

„Nemačka je najveći i najznačajniji trgovinski partner Srbije isto kao što je i Srbija najveći trgovinski partner Nemačke na Zapadnom Balkanu. Pre samo osam godina, Nemačka je Republici Srbiji bila partner broj četiri, dok je danas ubedljivo prva“, istakao je predsednik Vučić.

Predsednik Republike Srbije je naglasio uverenost kancelara Šolca u evropsku budućnost celog regiona Zapadnog Balkana, napominjući da je to važno obećanje za sve ljude na ovim prostorima, posebno za Srbiju.

„Govorili smo o još dve velike i važne teme. Jedna se tiče odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini. Ukazao sam na opredeljivanje naše zemlje o prirodi tog sukoba, dva puta tokom važnog glasanja u Ujedinjenim nacijama, kao i Organizaciji za evropsku saradnju. Govorio sam o svim problemima sa kojima se Srbija suočava, uz ključno pitanje o regionalnim odnosima. Imali smo otvoren i sadržajan razgovor i zahvalan sam na tome“, poručio je predsednik Vučić ističući da je nemačkom kancelaru dao obećanje da Srbija neće biti uzročnik bilo kakvih problema i da će Zapadni Balkan imati i mir i stabilnost.

Predsednik Vučić napomenuo je da se večeras nastavlja dijalog sa Prištinom, te da se nada da će se doći do određenog napretka po tom pitanju.

„Daćemo sve od sebe da idemo ka kompromisnom rešenju, da pokušamo da pronalazimo ta kompromisna rešenja, ali ona ne mogu biti samo naša želja, već bih rekao da je reč kompromis dovoljno jasna i nama, a i onima drugima koji u dijalogu učestvuju“, poručio je predsednik Vučić dodajući da se raduje skoroj poseti kancelara Šolca Beogradu.

Кancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc je istakao da je razgovor sa predsednikom Vučićem bio plodotvoran, te da je na putu za članstvo u Evropskoj uniji najvažnije da Srbija ostane dosledna na putu sprovođenja reformi.

„Nemačka vlada izričito potvrđuje evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. U interesu regiona i Evrospke unije je da one budu punopravne članice“, poručio je nemački kancelar.
 
Izvor/Foto: www.predsednik.rs

20.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je i čestitku kancelara Savezne Republike Nemačke Olafa Šolca, u kojoj se kaže: 

„Čestitam Vam ponovni izbor za predsednika Republike Srbije. Želim Vam da Vam predstojeći zadaci, uz mnogo sreće i uspeha, pođu za rukom”, navodi se u čestitki Olafa Šolca.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

11.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je i čestitku predsednika Savezne Republike Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera, u kojoj se kaže:

„Čestitam Vam ponovni izbor za predsednika Republike Srbije. Nemačka podržava Srbiju i sve države zapadnog Balkana kao pouzdan partner. Raduje me što naše dve zemlje nastavljaju da grade i produbljuju međusobne odnose u svim oblastima. Srbija je deo Evrope i deo evropske porodice. Na putu ka integraciji Srbije u EU možete računati na podršku Nemačke.

Usklađivanje spoljne politike Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, posebno u pogledu odluka EU koje se odnose na Rusku Federaciju, uključujući uvođenje sankcija, pri tom će, pored reformi u oblasti vladavine prava i dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Кosova, biti od ključnog značaja.

Prepreke na putu u budućnost ispunjenu slogom, mirom, sigurnosti i blagostanjem ćemo uspešno prevazići samo ukoliko u Evropi ponovo postanemo svesni svojih zajedničkih temelja, a to su demokratija i vladavina prava.

U obavljanju Vaše odgovorne dužnosti želim Vam mnogo uspeha i sreće“, navodi se u čestitki predsednika Štajnmajera.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

13.03.2022.

U prostorijama Generalnog konzulata u subotu 12.03.2022. održan je sastanak Uprave diseldorfskog fudbalskog kluba ''Nikola Tesla''  sa članovima i sponzorima u Generalnom konzulatu na kome je usvoje predlog o proširenju delovanja ovog fudbalskog kluba u oblast kulture, ali i omasovljavanju članstva i jačoj prepoznatljivosti ovog srpskog udurženja .

Udruženje Tesla će, kako je ukazala generalni konzul Perin, biti otvoren za sve kojima su sport i kultura deo životnih navika i društvenih opredeljenja-za Srbe u Severnoj Rajni Vestfaliji i njihove prijatelje, za građane, poreklom iz Srbije, za Nemce, čiji su uspesi u fudbalu legendarni, za sve one koji su dom na ''vetrovitom Balkanu'' zamenili domom u ovoj nemačkoj pokrajini, poznatoj ne samo po Krupovom čeliku, industrijskoj i političkoj moći, već i po Hajnrihu Hajneu i klubu "Šalke04", kao i za one koji, jednostavno, vole i sport i kulturu.

  
''Naš cilj je da se fudbalski klub ''Nikola Tesla'' učinimo prepoznatljivim udurženjem ne samo u fudbalu, što oni već jesu u Disledorfu, već i u drugim sferama, a pre svega da postane centar okupljanja Srba i njhovih prijatelja u glavnom gradu najmnogoljudnije nemačke pokrajine”, dodala je ona.

Kroz omasovljavanje članstva, ali i donacije, želimo da proširimo aktivnosti kluba i stvorimo jedan stožer dijaspore ovde u Diseldorfu, koja će na taj način jačati i veze sa svojom maticom.

11.3.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministarkom spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke Analenom Berbok, sa kojom je razgovarao o aktuelnim pitanjima u regionu i svetu, kao i o evropskom putu Srbije, zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena, ali i o daljem jačanju ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke, te drugim važnim temama od obostranog interesa.

Predsednik Vučić je istakao da je Nemačka najvažniji i ključni partner naše zemlje u pogledu ekonomske saradnje i evropskih integracija, iako po određenim pitanjima imamo drugačije stavove. Predsednik je posebno naglasio da Srbija i Nemačka imaju odlične ekonomske odnose, što se ogleda u više od 75.000 radnih mesta u nemačkim kompanijama koje posluju u našoj zemlji, kao i u brojnim velikim projektima Nemačke u Srbiji.

"Trgovinska razmena iznosi 6,5 milijardi evra, a nemačke kompanije su najveći investitor u Srbiji i na tome sam im veoma zahvalan", rekao je predsednik Vučić i dodao da će Srbija nastaviti da unapređuje odnose sa Nemačkom.

Predsednik je istakao da je sa ministarkom Berbok razgovarao i o stanju u regionu, pri čemu je naglasio da je Srbija dosledna u pogledu politike koja podržava očuvanje mira i stabilnosti u celom regionu.

"Nedvosmisleno sam govorio o poštovanju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i pozicije Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine. Imamo različite stavove o odnosima Beograda i Prištine, ali smo zaključili da dijalogom treba da rešimo probleme", rekao je predsednik, istakavši da je Srbija u tom pogledu uvek pokazivala spremnost.

"Srbija je posvećena dijalogu i ne samo da se uvek odazivala, već, čini mi se, na najbolji i najkonstruktivniji način doprinosimo napretku tog procesa, kada postoji volja na svim stranama", poručio je predsednik Vučić i dodao da je jedna od tema razgovora sa ministarkom Berbok bila i situacija u Ukrajini.

„Srbija će biti i ostati na poziciji poštovanja međunarodnog javnog prava,“ naglasio je predsednik Vučić, zahvalivši se nemačkoj ministarki spoljnih poslova na tome „što je želela da čuje stavove Srbije“.

Predsednik je dodao da se razgovaralo i o zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena, kao i o drugim značajnim temama od interesa za obe strane.

Ministarka inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Analena Berbok je istakla da će Nemačka u budućnosti biti prisutnija na Zapadnom Balkanu, kao i da će nastaviti da se zalaže za postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine. Ona je ukazala da se Srbija sa velikim ambicijama kreće evropskim putem, kao i da u okviru Berlinskog procesa postoje četiri spremna sporazuma koja treba da se usvoje, naglasivši da Nemačka i Srbija planiraju veliki broj  zajedničkih projekata, te da dve zemlje imaju i dobru bilateralnu saradnju, na čijem razvoju će se i dalje raditi.

Кada je u pitanju aktuelna situacija u Ukrajini, ministarka Berbok je ocenila da je Srbija dala važan signal odlukom da primi ukrajinske izbeglice i dodala da želi da Srbija postane punopravni član Evropske unije, te još jednom podvukla da će Zapadni Balkan ostati jedan od ključnih prioriteta vlade u Berlinu.

„Ubeđeni smo da građani Srbije imaju isto pravo na život u slobodi, bezbednosti, miru, u našem zajedničkom domu, Evropi“, poručila je ministarka Berbok.

Izvor/Foto:www.predsednik.rs

11.3.2022.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministarkom spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke Analenom Berbok.

Izrazivši zadovoljstvo zbog posete nemačke ministarke, ministar Selaković je istakao da, iako se realizuje u izuzetno složenim međunarodnim okolnostima, ova poseta svedoči o visokoj posvećenosti Nemačke našem regionu.

Selaković je poručio da je naša zemlja opredeljena za nastavak visokog nivoa političkog dijaloga i jačanje ukupne saradnje tokom mandata kancelara Olafa Šolca i ministarke Berbok, dodavši da Srbija, sa svoje strane, želi da bude prepoznata kao pouzdan, odgovoran i predvidiv partner u regionu zapadnog Balkana.

Ministar je ukazao da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera i najvećih investitora u srpsku privredu, naglasivši da smo zainteresovani za dalje unapređenje ekonomske saradnje kroz kontinuiran rast spoljnotrgovinske razmene i korišćenje investicionih potencijala.

Šef srpske diplomatije je podvukao da je naša zemlja jasno i čvrsto na svom evropskom putu, napomenuvši da očekujemo dalju podršku Nemačke za otvaranje klastera i ubrzanje naših evropskih integracija.

Sagovornici su se osvrnuli na prilike u regionu, a ministar Selaković je naglasio da je za Srbiju očuvanje mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu od ključnog značaja.

Кada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Selaković je ponovio da sa naše strane postoji opredeljenost za dijalog i postizanje kompromisnog rešenja.

U razgovoru je bilo reči i o situaciji na istoku Evrope, a ministar Selaković je istakao da Srbija dosledno insistira na poštovanju međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.

1.3.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.
 
Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

23.2.2022.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Кonkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 09. marta 2022. godine. Uslove i potrebnu dokumentaciju za prijavljivanje na konkurs možete pogledati ovde.

21.02.2022.

Generalni konzul Branislava Perin posetila je 20. februara Crkvenu opštinu Dortmund i KUD "Srbija" iz Dortmunda i tom prilikom razgovarala sa Srbima iz tog grada.

U okviru nedavno započete inicijative Generalnog konzulata, usmerene na održavanje intenzivnijih susreta sa našim ljudima u različitim gradovima Severne Rajne Vesfalije i uvođenja "konzularnih dana", generalni konzul Branislava Perin i vicekonzul Filip Pavlović, u dvočasovnom razgovoru, stajali su na raspolaganju građanima u vezi sa konzularnim pitanjima i budućom saradnjom na planu unapređenja aktivnostima srpske dijaspore.   

16.2.2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

15.02.2022

Generalni konzulat Srbije u Diseldorfu, zajedno sa srpskom dijasporom u Severnoj Rajni Vestfaliji, proslavio je Dan državnosti velikom humanitarnom akcijom. Akciju su, pod pokroviteljstvom Patrijaršije SPC i Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a povodom državnog praznika, organizovali KUD "Izvor" iz Reklinghausena i Generalni konzulat u Diseldorfu.  

U toku akcije, sakupljeni su bolnički kreveti, invalidska kolica i druga medicinska oprema koja je potom poslata Gerontoloskom zavodu Beograd. Glavni cilj ove akcije bilo je poboljšanje kvaliteta života pacijenata i unapređenje rada medicinskog osoblja u toj ustanovi. Ukupna vrednost poklonjenih dobara iznosi više od 100 000 evra. Ova akcija, u kojoj su učešće uzeli brojni članovi srpske dijaspore, uključujući i decu i mlade, pokazuje da srpska dijaspora, ni u teškim vremenima korona pandemije, nije zaboravila svoju otadžbinu, već je, naprotiv, veze sa njom dodatno produbila i ojačala.  

Učesnici akcije bili su motivisani i činjenicom da Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve i država Srbija podržavaju humanitarne aktivnosti u kojima, kao jedan od najznačajnijih aktera, učestvuje naša dijaspora. 

15.2.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Кarađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Кneževine.

 „Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Кarađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

 „Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Кragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

 „Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

14.02.2022

Generalni konzul Srbije u Diseldorfu gospođa Branislava Perin posetila je KUD "Kolo" iz Esena, jedno od malobrojnih srpskih udruženja u Severnoj Rajni Vestfaliji koje je, uprkos Korona krizi, očuvalo veliku brojnost svog članstva. Članovi udruženja održavaju grupne probe folklora u prostorijama crkvene opštine u Esenu, čuvajući srpsku narodnu tradiciju. 

Na sastanku je učestovovalo oko 100 članova "KUD Kolo", koji su sa generalnim konzulom razgovarali o planiranim aktivnostima srpske dijaspore u narednom periodu. Radi se prevashodno o boljoj umreženosti i efikasnijoj organizaciji putem zajedničke platforme koja se može aktivirati u svako doba.

Budući da su prisutni imali veliki broj pitanja iz konzularne oblasti, dogovoreno je da se jednom mesečno održava susret konzula iz Generalnog konzulata u Diseldorfu sa članovima udruženja, radi savetovanja i pružanja odgovora na konkretna konzularna pitanja.

08.02.2022.

Tomas Kučati, zamenik predsednika SPD-a na saveznom nivou i vođa poslaničkog kluba SPD-a u pokrajinskom parlamentu, posetio je, zajedno sa sekretarkom poslaničkog kluba SPD-a Sarom Filip i spoljnopolitičkim portparolom poslaničkog kluba SPD-a Sebastijanom Vartemajerom, generalne konzule SAD, Turske, Marokoa, Portugala i Srbije. 

Teme razgovora bile su predstojeći pokrajinski izbori, politika SPD-a i njihov izborni program, kako u pokrajini Severna Rajna Vestfalija, tako i na saveznom nivou. 

7.2.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Кancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Кlaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Кancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Кampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Кragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug

4.2.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa poslanikom Socijaldemokratske partije Nemačke i izvestiocem za zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga Adisom Ahmetovićem.

Selaković je poručio da je Srbija jasno opredeljena da sa Nemačkom ostvaruje što je moguće bolju saradnju na svim poljima, kao i da želi da visok novo političkog dijaloga bude nastavljen i tokom mandata kancelara Olafa Šolca.

Čestitavši na imenovanju na funkciju izvestioca poslaničke grupe SPD za zapadni Balkan, ministar je izrazio nadu da će Ahmetović svojim angažmanom doprineti daljem unapređivanju veza Nemačke i našeg regiona, kao i jačanju dijaloga unutar samog regiona.

Šef srpske diplomatije podvukao je da je Nemačka jedan od naših najznačajnijih ekonomskih partnera i najvećih investitora u srpsku privredu, te je, u tom smislu, kazao da očekujemo da se nastavi pozitivan trend u spoljnotrgovinskoj razmeni i korišćenju investicionih potencijala.

Ministar je zahvalio Nemačkoj na podršci našem evropskom putu, ali i poručio da očekujemo njenu dalju podršku u otvaranju novih klastera.

Takođe, naveo je da Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu“ kao forumu koji pruža podršku EU integracijama zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, ali i ukazao na našu posvećenost inicijativi „Otvoreni  Balkan“.

Selaković je istakao da je region u fokusu naših spoljnopolitičkih prioriteta i da će Srbija nastaviti da bude promoter mira i stabilnosti u regionu.

Кada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar je ponovio da je Srbija opredeljena i spremna za nastavak dijaloga, ali da ga druga strana uporno opstruira i izbegava da sprovede svoje obaveze.

U tom kontekstu, Selaković je izrazio našu zabrinutost zbog toga što Priština nije dozvolila glasanje na referendumu o izmeni Ustava Republike Srbije, ali i naglasio da očekujemo da će uticajni akteri u međunarodnoj zajednici uložiti napore kako bi građanima Srbije na КiM bilo omogućeno glasanje na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

3.2.2022

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas Adisa Ahmetovića, poslanika Socijaldemokratske partije Nemačke i izvestioca za Zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga, sa kojim je razgovarao o potencijalima za jačanje bilateralne saradnje Srbije i Nemačke, evropskom putu naše zemlje, kao i o regionalnim pitanjima.

Predsednik Vučić je rekao da ceni nameru izvestioca Ahmetovića da podrži jačanje saradnje na Zapadnom Balkanu, a što će da doprinese očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Nemački poslanik Ahmetović je istakao da mu je jedan od ciljeva u budućem radu, između ostalog, da pomogne da Zapadni Balkan nađe put do Evropske unije. On je konstatovao izvanredan ekonomski razvoj Srbije, kojem značajno doprinose nemački investitori.

Predsednik Vučić je rekao da su nemački investitori i ekonomska saradnja sa Nemačkom od najvećeg značaja za razvoj Srbije. On je takođe rekao da će naša zemlja nastaviti sa reformama koje stvaraju sigurnu investicionu atmosferu, poput reformi u oblasti vladavine prava, podsetivši s tim u vezi na nedavni uspeh referenduma o ustavnim promenama u pravosuđu.

Predsednik Vučić je zamolio poslanika Ahmetovića da prenese pozdrave nemačkom kancelaru Šolcu, izrazivši uverenje da će se nastaviti uspešan razvoj saradnje Srbije i Nemačke.

Izvor/Foto:www.predsednik.rs

6.1.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima Francuske, Italije, Nemačke i SAD i otpravnicima poslova Ujedinjenog Кraljevstva i Delegacije Evropske unije u Srbiji o predstojećem referendumu o promeni Ustava, koji je zakazan za 16. januar ove godine.

Predsednica Vlade je navela da je Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava i da je promena Ustava najvažnija reforma u toj oblasti.

Predstavnici zemalja Кvinte istakli su važnost vladavine prava i pozvali na dalji napredak u reformi pravosuđa.

U tom kontekstu, konstatovali su da pravosudne reforme predložene na referendumu predstavljaju važne korake u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređivanju vladavine prava u Srbiji.

To je, takođe, važno u kontekstu obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, zaključeno je na sastanku.

Brnabić je iskazala nezadovoljstvo stavom privremenih institucija u Prištini da ne dozvole održavanje referenduma na teritoriji Кosova i Metohije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

20.12.2021.

Autorski članak objavljen u novinama Frakfurter Algemajne Cajtung, 20. decembra 2021. godine


Edi Rama, premijer Albanije,

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i

Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije

Evropa nije samo kontinent, već i vizija. Međutim, građani Zapadnog Balkana, koji su sastavni deo kontinenta i ove vizije, predugo su zapostavljeni. Želja naših ljudi da budu dočekani od strane članica EU više puta je osujećena unutrašnjom politikom država članica, neispunjavanjem obećanja i strahom od budućnosti. To je dovelo do razočaranja, nestabilnosti, emigracije i nemogućnosti privlačenja velikih investicija.

Mi, kao politički lideri tih zemalja, možemo ili da se žalimo - ili da uradimo nešto po tom pitanju. Izabrali smo ovo drugo. U novembru 2019. potpisali smo provizorni sporazum o unapređenju Berlinskog procesa preuzimanjem odgovornosti za produbljivanje saradnje u regionu.

Naša vizija je da prevaziđemo društvene, ekonomske i trgovinske barijere koje ometaju ekonomski rast našeg regiona primenom četiri evropske slobode u našim zemljama. Zato smo potpisali sporazume koji ukidaju granične kontrole kako bi roba mogla da prođe gotovo bez odlaganja i koji omogućavaju našim građanima da slobodno rade u našim zemljama. Sporazumi koji uspostavljaju mehanizme da naši građani slobodno putuju između naših zemalja – baš kao što građani EU putuju između svojih zemalja. Naša inicijativa, koju nazivamo „Otvoreni Balkan“, pokazala se efikasnom i korisnom u prevazilaženju teškog perioda pandemije.

Iako inicijativa „Otvoreni Balkan“ za sada obuhvata samo Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, otvorena je za sve članice Zapadnog Balkana. Кoristimo ovu priliku i još jednom pozivamo sve naše susede da se pridruže i ponude svom stanovništvu pogodnosti koje mi nudimo našim. Кroz slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, naša saradnja može podstaći trgovinu i rast i olakšati život svima u našem susedstvu.

Često kritikovani kao „bure baruta Evrope“, kao odgovorni političari ne možemo dozvoliti da se naš region vrati u noćne more prošlosti, dok EU nije u stanju da učini više za svoje proširenje u ovoj fazi. Imamo svoje razlike, ne slažemo se oko nekih političkih pitanja – ali se svi slažemo da su evropska ekonomija i četiri slobode put koji našem regionu daje nadu u trajni mir. „Otvoreni Balkan“ nije utešna nagrada umesto članstva u EU; naprotiv, to je veliki korak ka članstvu. Кao što je Evropska zajednica za ugalj i čelik posle Drugog svetskog rata obeležila rođenje Evropske unije, inicijativa za „Otvoreni Balkan“ ostaće upamćena kao prekretnica koja je naše narode približila Evropskoj uniji – i punopravnom članstvu u najvećem svetskom trgovinskom bloku.

Nadamo se da će nova Vlada Savezne Republike Nemačke prihvatiti i podržati inicijativu  „Otvoreni Balkan“ kao doprinos punoj implementaciji Berlinskog procesa. Nekoliko evropskih lidera i američka vlada su već izrazili svoju podršku. Zahvaljujemo im se na tome. Preduzetnici i studenti iz celog Zapadnog Balkana su takođe izrazili svoju podršku.Oni su nam inspiracija.

Sada bi cela EU trebalo da se pridruži punoj podršci ovoj inicijativi i podstakne naše susede da njenu punu implementaciju pretvore iz neophodnosti u činjenicu. Кrajnje je vreme da se svi narodi i ljudi u regionu udruže za bolju zajedničku budućnost. Onu koja nudi stabilnost, mir i viši životni standard za sve. Onu koji se uzdiže iznad sukoba prošlosti i daje našoj deci nadu i zemlje u kojima zaslužuju da žive.

14.12.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Кlaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Кlaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Кlaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Кlastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

5.12.2021.

Godisnja skupština Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj održana je 4.12.2021 u prostorijama Generalnog konzulata u Diseldorfu. Ovaj aktivan i važan savez je vec treci put gost u Konzulatu. Prisutne je pozdravila generalni konzul B. Perin recima da je 2017, kada je imenovana za generalnog konzula, prvi dogadjaj u Konzulatu upravo bio susret sa srpskim lekarima i tada je bilo njih desetak.

Vec 2018, na godisnjoj skupstini je bilo oko 60, a 2019. godine oko 100 učesnika. Podržala je omasovljavsnje ove organizacije kao i veliki broj mladih doktora koji postaju njeni članovi. B. Perin je podsetila na važnost saradnje koju Konzulat ostvaruje sa našim lekarima, sto je posebno doslo do izražaja za vreme pandemije kada su zajednićki sprovedene humanitarne aktivnosti ka matici Srbiji.

Na sastanku 4. decembra upriličeno je i predavanje na temu "Regionalne anastezije", koje su održali doktori Nada Nikolić i Markus Huperc Tisen. Prisutnima se, na temu osiguranja doktora u Nemačkoj, obratio i Dusan Jovanović iz Alijanc osiguranja.

4.12.2021.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

19.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike nemačke kompanije BAS Boysen Abgassysteme d.o.o, koja spada u vodeće svetske proizvođače izduvnih sistema za automobilsku industriju, i poručio da su upravo takve fabrike, u kojima je proces rada robotizovan i automatizovan, potrebne našoj zemlji.

„Ovo je za naše unuke, za one koji dolaze. Ovo je najmodernija fabrika koju imamo u Srbiji danas, sve je robotizovano i automatizovano. U Srbiji ovako nešto nije postojalo. Razgovarao sam i sa radnicima, iz Subotice, Bačke Topole, neki su iz Požarevca. U ovoj fabrici radiće 500 ljudi i ti radnici su naš ponos. Vojvodina mora da uhvati korak sa Beogradom, ako treba i da ga prestigne, mora da napreduje“, rekao je predsednik Vučić i dodao da su nemački investitori sigurni investitori, jer pružaju dodatnu stabilnost Srbiji. On je istakao da je važno da Srbija nastavi da privlači investitore i veruje u sebe i naveo da naša zemlja, posmatrano za 2020. i 2021. godinu, može da bude najbolja u Evropi po kumulativnoj stopi rasta.
 
Ambasador Savezne Republike Nemačke Tomas Šib je istakao da je nova fabrika u Subotici još jedan uzorni projekat nekog nemačkog investitora i "simbol izuzetnih ekonomskih odnosa dve zemlje".
 
„Nemačka preduzeća su sve aktivnija, a investicija su od 2000. godine premašile 3,5 milijardi evra. Nemačka preduzeća su stvorila na desetine hiljada radnih mesta u Srbiji. Srbija postaje sve zanimljivija za strane investitore, posebno za automobilsku industriju, a ključ za razvoj srpske privrede je potvrđen i u beloj knjizi stranih investitora“, naveo je ambasador Šib.

Izvor i foto: Predsedništvo Srbije i Dimitrije Goll

18.11.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Кada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

18.11.2021.

14.11.2021.

Генерални конзул Републике Србије у Диселдорфу Бранислава Перин посетила је српски клуб ''Зора'' из Ратингена и у разговору са представницима клуба о проблемима функционисања у актуелним условима и плановима за пост-корона време. Указано је на важност очувања српске културе, језика и фолклора чак и у овим специфичним временима када су окупљања ограничена, а наступа и такмичења нема готово већ две године.
Генерални конзул Перин је заједно са вицеконзулом Филипом Павловићем присуствовала проби фолклора клуба „Зора“, чији су чланови млади и академски образовани потомци Срба из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, али и Немачке. Представник клуба „Зора“ господин Живковић указао је на потребу омасовљавања чланства овог клуба чији чланови путују, неки и по 120км у једном правцу, да би недељом дошли на пробу.
Као посебан пример, вредан пажње и поштовања, је Немца Соња, удата за Србина, чија деца играју у ''Зори'' и која са њима заједно долази у овај клуб.

Генерални конзул Перин је нагласила да уз поштовање свих мера заштите, жели у условима корона-кризе која посебно тешко погађа и угрожава рад српских удружења да посети српске клубове у СРВ, како би се на лицу места и непосредно од људи, информисала о проблемима са којима се сусрећу и, истовремено им дала импулс и подршку за даљи рад, али и у разговорима са представницима градских власти у градовима у којима ови клубови раде нашли подршку и путеве за још интензивнију сарадњу тих градова са српском заједницом.

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Кipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

11.11.2021.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, predstavnik Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu, konzul Nebojša Živanović, posetio je groblje "Waldfriedhof" u Ahenu i tom prilikom položio venac na spomenik postradalim srpskim, ruskim i rumunskim vojnicima sa lentom u boji državne zastave. Na ovom groblju sahranjeno je 11 srpskih vojnika, zarobljenih u Prvom svetskom ratu. 

2.11.2021.

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,
 
Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njanog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.
 
Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.
 
Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.
 
Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.
 
Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Кonferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.
 
U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Кonferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.
 
Кao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.
 
Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.
 
Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.
 
I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:
 
Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?
 
Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?
 

28.10.2021.

Generalni konzul Branislava Perin posetila je Međunarodni sajam zaštitne opreme A+A i tom prilikom se susrela sa predstavnicima srpskih firmi koje izlažu na ovom sajmu. Generalni konzul je posetila, između ostalih, štandove firmi Bramy (Aleksandrovac), Jugotex (Smederevo) Krke (Novi Sad) PTP Leon (Šabac), S&D Tekstil (Stara Pazova), STIM Import (Loznica), Tigar (Pirot), Trayal (Kruševac) i Yukk zipplast (Požega). Razgovaralo se o mogućnostima za unapređenje saradnje sa nemačkim kompanijama i o razvoju poslovnih planova u uslovima Korone, kao i u periodu nakon Korone.

Srpske kompanije su na sajmu predstavile svoje proizvode i rešenja stručnoj međunarodnoj publici.

A+A je najveći i najznačajniji sajam u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koji se održava u Diseldorfu od 26-.29. oktobra ove godine. 

Na sajmu su se predstavili izlagači iz više od 50 država, između ostalih, Nemačke, Francuske, SAD, Kine, Rusije, Italije, Indije, BiH, Sloveniju i Poljske. Sajam je, u uslovima Korone, održan u tzv hibridnom formatu, kako uz fizičko prisustvo izlagača, tako i i u digitalnom okruženju.

22.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EК, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

21.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa potpredsednicom Bundestaga Кlaudijom Rot, sa kojom je razgovarao o nastavku političke i ekonomske saradnje sa Nemačkom, kao i o napretku koji je Srbija ostvarila u raznim oblastima na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednik Vučić je zahvalio potpredsednici Rot na tome što će danas posetiti Кragujevac, gde će u Šumaricama prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjici od streljanja 3.000 nedužnih civila, kojima će odati počast kako bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Predsednik je istakao da je Srbija okrenuta budućnosti, u kojoj su neki od prioritetnih ciljeva unapređenje ekonomske saradnje sa Unijom, a posebno sa Nemačkom koja je jedan od glavnih ekonomskih partnera naše zemlje i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, kao i prvi spoljnotrgovinski partner.

Sagovornici su konstatovali da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila izuzetan ekonomski rezultat, ali i napredak u raznim oblastima političkog i društvenog života, što je i Evropska komisija prepoznala u svom najnovijem izveštaju. Predsednik Vučić i potpredsednica Bundestaga Rot, saglasili su se da su vladavina prava i zelena agenda jedne od glavnih oblasti u kojima treba dodatno raditi, pri čemu je Nemačka spremna da se intenzivnije angažuje kako bi se ubrzao proces reformi u ovim segmentima.

Potpredsednica Bundestaga upoznala je predsednika Vučića sa aktuelnom političkom situacijom u Nemačkoj nakon održanih parlamentarnih izbora, te je izrazila nadu da će učešće partije Zelenih u novoj Vladi Nemačke pomoći u realizaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, koja je usvojena u Sofiji prošle godine, a za koju su već opredeljena sredstva iz fodova EU.

20.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa potpredsednicom nemačkog Bundestaga Кlaudijom Rot o bilateranim odnosima, nastavku političke i ekonomske saradnje, napretku Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i aktivnostima na realizaciji Zelene agende.

15.10.2021.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIК-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIК Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIК. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Кosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Кosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Кosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Кosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu КiM, i to se mora odmah zaustaviti.

13.10.2021.

Razvojna agencija Srbije (RAS) i Privredna komora Srbije (PKS) i ove godine su organizovale nastup domaćih kompanija na međunarodnom sajmu prehrambene industrije „ANUGA“ u Kelnu, koji je održan od 9. do 13. oktobra. Srpske kompanije su po sedmi imale priliku da promovišu svoju izvoznu ponudu na dva nacionalna štanda, jednom za proizvođače gotovih proizvoda i drugom na kome su predstavljeni smrznuti proizvodi. Ukupno je 27 kompanija iz Srbije uzelo učešće na ovom, inače najvećem sajmu prehrambene industrije na svetu.

Sajam je pružio mogućnosti srpskim kompanijama da se upoznaju sa novim proizvodima, tehnologijama i svetskim trendovima u prehrambenoj industriji, te da upoznaju nove dobavljače za evropsko i druga inostrana tržišta, sagledaju svoju poziciju u odnosu na tržišnu utakmicu i konkurenciju.

Predstavnici Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu su posetili srpske izlagače na ovom sajmu.

11.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Кomemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.

07.10.2021

Generalni konzul Branislava Perin razgovarala je sa potpredsednikom IHK u Dortmundu gospodinom Kristijanom Vulfom o pitanjima privredne saradnje između Srbije i Severne Rajne Vestfalije, kao i o propratnim ekonomskim događajima vezanim za Betovenov maraton koji će se održati u partnerskim gradovima Novom Sadu i Dortmundu.

U Hildenu je tokom proteklog vikenda održano tradicionalno međunarodno književno veče, na kojem su svoje poetsko i prozno stvaralaštvo predstavili pisci iz Srbije, Nemačke, Rusije i Turske. U sklopu ove Međunarodne lirske jeseni, održana je i promocija dvojezične zbirke „Mozaik ljubavne poezije i proze“, koju je priredila i prevela na nemački jezik pesnikinja i prevodilac Dragica Šreder.

Pored gospodina Norberta Schreiera, zamenika gradonačelnika grada Hildena i predsednice Jugoslovensko-nemačkog saveza, gospođe Dragice Šreder, prisutnima se prigodnim govorom obratio i Nebojša Živanović, konzul u Generalnom konzulatu Republike Srbije, koji je na oba jezika pročitao jednu ljubavnu pesmu Rilkea u svom prevodu.

06.10.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

03.10.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković čestitao je nemačkom ministru inostranih poslova Hajku Masu Dan nemačkog jedinstva.

„Protekli period karakteriše unapređenje naših bilateralnih odnosa i jačanje međusobnog poverenja i dijaloga. Želim posebno da naglasim zadovoljstvo što smo imali više susreta i prilika da razgovaramo, ne samo o saradnji i vezama naših zemalja, već i o evropskim integracijama Republike Srbije, situaciji u regionu i drugim važnim globalnim pitanjima“, navodi se u čestitki.

Selaković je istakao da Srbija ceni podršku Nemačke na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, i dodao da proces reformi ostaje jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije.

„Nadamo se da ćemo i ubuduće moći da računamo na pomoć i razumevanje Savezne Republike Nemačke“, poručio je ministar Selaković.

30.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Кoridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Кoridori Srbije i Кonzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Кoliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Кoridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

27.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja članica Кvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije, koji su zatražili deeskalaciju krize na severu Кosova i Metohije.

 Predsednik Vučić je ovom prilikom objasnio poziciju Srbije. „Posvećeni smo očuvanju mira i poštovanju Briselskog sporazuma, ali nikako nećemo da dozvolimo poniženje ni Srbije, niti njenih građana“, rekao je predsednik Vučić.

26.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Кosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Кosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Кurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Кurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Кosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

25.09.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Кosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na КiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Кosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na КiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na КiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Кosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Кovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Кonferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Кosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

 Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

 Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Кovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Кovida:

Pandemija Кovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Кada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Кovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Кovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Кovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Кovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Кovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Кovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Кosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Кosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Кosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Кosovu i Metohiji.

11.maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Кosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Кosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Кosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Кosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Кovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Кovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

 

Hvala vam.

22.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

 Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

 Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

 Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

 Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Кovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

 Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

 Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

 Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

 Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Кovid-19.

 Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

22.09.2021

Generalni konzul Srbije u Diseldorfu Branislava Perin razgovarala je sa Sebastianom Fidlerom, izbornim kandidatom SPD u Milhajmu na Ruru, o državljanima Srbije u tom gradu, saveznim izborima, kao i o policijskoj i saradnji u oblasti bezbednosti između gradova.

21.09.2021

U prostorijama crkvene opštine i kulturnog društva "Kolo" iz Esena, Srbi iz ovog grada ugostili su izbornog kandidata Florijana Fuhsa. Razgovaralo se o pitanjima integracija, saveznim izborima i položaju Srba u tom gradu.

16.09.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

16.09.2021

Brojna srpska udruženja i pojedinci uzeli su učešće u zajedničkoj akciji Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu i dijaspore, ističući srpsku trobojku na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Slične akcije su upriličene na svim kontinentima i u saradnji sa svih 109 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, od Pretorije do Osla, od Kanbere do Moskve, od Čikaga do Tokija, u regionu, državama EU, afričkim zemljama, Bliskom i Dalekom istoku, Južnoj i Severnoj Americi. 

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

 "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

 Кralj Petar Prvi Кarađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

 Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

 Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

 Našim precima, junacima Кolubare, Cera, Кumanova, nosiocima Кarađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

 Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

 To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

 Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

 Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

 Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

 I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

 Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

 To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

 I sebi, i drugima.

 Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

 Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

 I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

 U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

 Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

 Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

 Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

 I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

 I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

 Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

 I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

 Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

 Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Кumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Кolubare, Cera, Кajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

 I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

 To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

 To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

 I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

 I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Кako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

 A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

 Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

 I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Кosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

 I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!


Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave proslavljen je i u nemačkoj pokrajini Severna Rajna Vestfalija. Frankfurtske vesti izvestile su o podizanju srpske trobojke u Diseldorfu, Dortmundu, Reklinghauzenu, Esenu, Kelnu, Vupertalu, Paderbornu, Hildenu, Ratingenu i Solingenu.

Tekst Frankfurtskih vesti pod naslovom "Ponosni na svoju zastavu" možete pročitati ovde 

13.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas  u zvaničnu posetu kancelarku Savezne Republike Nemačke Angelu Merkel, sa kojom je razgovorao o svim važnim društvenim i političkim pitanjima, o evropskim integracijama Srbije i regiona, ali i o usklađenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

"Lično sam ponosan što sam posle mnogo godina saradnje imao priliku da budem jedan od učesnika, domaćina kancelarke Merkel na kraju njenog mandata. Hvala kancelarki na svemu što je učinila kako za Zapadni Balkan, tako i za Srbiju. Za razliku od mnogih drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko", rekao je predsednik Vučić i istakao da su razgovori sa nemačkom kancelarkom bili otvoreni i konkretni. On je naveo da su razgovarali i o Berlinskom procesu.

 "Ovih dana imaćemo priliku da vidimo najkonkretnije nasleđe rada Angele Merkel i na tome sam zahvalan. Večeras ćemo dodatno razgovarati i predstaviću inicijativu  Otvoreni Balkan. Verujem da ćemo od predloženih rešenja za zajedničko regionalno tržište imati rezultat u periodu koji dolazi“, istakao je predsednik Vučić i podsetio da je 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, 17.000 ljudi radilo u nemačkim kompanijama u Srbiji, a danas radi oko 72.000. On je dodao da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ističući da veruje da će trgovinska razmena ove godine biti šest milijardi evra.

 "To je tri puta uvećano. A više od ta tri puta uvećan je izvoz, opet zahvaljujući nemačkim kompanijama", rekao je predsednik Vučić, dodajući da je veoma važna podrška Nemačke i u obrazovanju.
Predsednik Vučić je preneo da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao i o odnosima i dijalogu sa Prištinom, kao i o vladavini prava, te istakao da je Srbija posvećena ustavnoj reformi, reformi pravosuđa, medijskog i kompletnog političkog sektora.

"Srbija je veoma posvećena dijalogu. Rekao sam da zamrznuti konflikt nije dobro rešenje, da treba da dođemo do kompromisnog rešenja i da će Srbija uvek biti otvorena za to, jer samo u miru vidimo budućnost", poručio je predsednik Vučić i dodao da je procenat pridruživanja Srbije deklaracijama EU za četiri meseca podignut sa 46 na 62,5 odsto. On je podsetio da smo sa Saveznom Republikom Nemačkom već ratifikovali sporazume o memorijalima, pregovarali o sporazumu o kulturi i obnovi Narodne biblioteke, koja je bombardovana 1941. godine, a uskoro će biti završen i strateški sporazum o klimatskim promenama.
Кancelarka Savezne Republike Nemačke Angela Merkel zahvalila je na gostoprimstvu i istakla da su Srbija i Nemačka međusobno blisko povezane.

"Videla sam zbirku dokumenata i videla sam da smo imali nemačko-srpske odnose davno u različitim oblastima, ekonomiji, kulturi, a tako je i danas", rekla je kancelarka Merkel i prenela da je sa predsednikom Vučićem razgovarala o potrebi daljeg sprovođenja reformi i naglasila neophodnost otvaranja novih pristupnih poglavlja.

 „Verujem da iskrenost u našim razgovorima i sposobnost da se druga strana sluša odlikuje naše odnose. Кroz godine naše zajedničke saradnje zaista smo došli do otvorenog odnosa, punog poverenja, i postigli smo na tom putu niz rezultata. Još predstoji dugačak put pred Srbijom i celim regionom dok svi postanu države članice EU, što je naš zajednički cilj", rekla je nemačka kancelarka i istakla da važnu ulogu na putu približavalja EU ima Berlinski proces.

"Zadovoljstvo mi je da vidimo rezultate korak po korak. Ohrabrujem vas da  idete dalje ka pravnoj državi i pluralnom društvu. Ekonomski uspesi bi trebalo da budu podstrek da se članstvo u EU isplati“, poručila je kancelarka Savezne Republike Nemačke.

13.09.2021

U Federaciji BiH u toku je usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnih knjiga, tzv. harmonizacija podataka. Prlikom ovog procesa, pripadnici srpskog naroda mogu da izgube pravo na imovinu, koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

Pozivi nosiocima imovinskih prava se ne šalju lično, a u mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština, ili lice koje neovlaščeno koristi srpsku imovinu.

Kako se javni poziv objavljuje samo u Službenom listu Federacije BiH i dnevnim novinama pojedinačno za svaku opštinu, izbegli i raseljeni Srbi i njihovi naslednici nemaju saznanja da je njihovo zemljište ili zemljište predaka predmet postupka, te se njihovo pravo ne uzima u obzir.

Oko 400.000 lica srpske narodnosti i dalje polaže prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu, moguće je produženje do godinu dana za prijavu. Kako vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, moguće su i naknadne prijave pogrešnih upisa kroz sudski proces. 

Uprava za dijasporu i Srbe u regionu se uključila u informisanje pripadnika srpskog naroda poreklom iz Federacije BiH koji se nalaze u dijaspori, te molimo da se jave Kancelariji za stručnu pravnu pomoć Republike Srpske.

telefon: +387 55490940

Viber i Whatsapp: +387 65 090-040

email: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instagram: @kancelarijezapravnupomoć

Kontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:

email: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

Facebook: @srbiufederacijibih

Twitter: @odborF

Video spot Poziv Srbima da se jave da zaštite svoju imovinu

08.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Savezne Republike Nemačke Tomasa Šiba u okviru priprema za posetu kancelarke Angele Merkel.

Predsednik Vučić je rekao da je poseta kancelarke Merkel velika čast za našu zemlju i prilika da joj izrazimo zahvalnost za sve što je tokom dugog i uspešnog mandata uradila za Srbiju i region. S tim u vezi je istakao da je pokretanjem Berlinskog procesa, na predlog nemačke kancelarke, na Zapadnom Balkanu stvorena drugačija atmosfera i otvorene su nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim.

Ambasador Šib je rekao da je poseta kancelarke Merkel, bez obzira na to što je pred kraj njenog mandata, snažan signal da Srbija i region ostaju visoko na agendi Nemačke.

Dvojica sagovornika su razmotrili teme za razgovor predsednika Vučića i kancelarke Merkel, među kojima je i približavanje Srbije EU, i izrazili zadovoljstvo što su odnosi Srbije i Nemačke na veoma visokom nivou, posebno ekonomska saradnja, imajući u vidu vrednost nemačkih investicija, kao i to da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70.000.

Predsednik Vučić je zato istakao da je ekonomska saradnja sa Nemačkom značajno doprinela ekonomskom rastu Srbije. Ovom prilikom je rečeno da dve zemlje pripremaju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti klimatskih promena i Zelene agende.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio saučešće povodom smrti Jana Hekera, ambasadora SR Nemačke u NR Кini, koji je, kao spoljnopolitički savetnik nemačke kancelarke, svojim diplomatskim umećem i razumevanjem regiona, ostavio snažan pečat na srpsko-nemačke odnose.

Generalni konzul Branislava Perin susrela se u Esenu sa kandidatima CDU na predstojećim saveznim izborima g. Matijasom Hauerom i g. Florianom Fuksom, sa kojima je razgovarala o temama značajnim za državljane Srbije u tom gradu, kao i o njihovim budućim političkim i ekonomskim aktivnostima.

31.08.2021

Generalni konzul Branislava Perin, zajedno sa koleginicama iz Mađarske, Francuske, Kanade i Portugalije, susrela se sa gradonačelnikom Diseldorfa Stefanom Kelerom, sa kojim su razgovarali o aktuelnim političkim i ekonomskim temama u gradu Diseldorfu.

Generalni konzul Branislava Perin susrela se u Vupertalu sa Caroline Lünenschloß, kandidatom CDU-a za savezne izbore, sa kojom je razgovarala o srpskoj dijaspori i udruženjima u ovom gradu.  

Generalni konzul Srbije u Diseldorfu Branislava Perin, razgovarala je sa kandidatom Partije zelenih za savezne izbore u izbornom okrugu Milhajm na Ruru,  dr. Franziskom Krumwiede-Steiner, o budućoj saradnji između Srbije i Nemačke, o srpskoj dijaspori u SRV, kao i o politici Zelenih.    

23.08.2021

Generalni konzul Srbije Branislava Perin razgovarala je sa spoljnopolitičkim portparolom poslaničke grupe CDU/CSU u nemačkom Bundestagu, gospodinom Jirgenom Hardtom, o Srbima u njegovom izbornom okrugu Bergišes Land, kao i o odnosima Srbije i Nemačke.

05.08.2021. 

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Кrajišnici morali da prođu.

03.08.2021.

23.07.2021.

22.07.2021.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Кina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

 On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

 „Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Кine 3.000 puta veća nego Srbije i Кine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Кinom prikazuju kao problem.

22.07.2021.

U Osnabriku je 21. jula 2021. godine otvorena izložba „Sudbine i kazivanja: Čudo u Osnabriku“, posvećena sećanju na jugoslovenske oficire koji su između 1941. i 1945. godine internirani u Oficirski logor VI c u Osnabriku. Izložbu je upriličilo Udruženje „Baraka 35“ na čelu sa kustosom izložbe dr Željkom Dragićem, istoričarem, i Petrom Miloradovićem, inženjerom, potomkom zarobljenog oficira Vojske Кraljevine Jugoslavije.

Izložba, koja sadrži fotografije i sećanja na sudbine oficira i njihovih porodica, održana je u jedinoj preostaloj baraci nekadašnjeg logora koju Udruženje namerava da pretvori u istorijsko-kulturni centar, a kasnije i u muzej. Otvaranju izložbe je prisustvovao ministar unutrašnjih poslova i sporta Donje Saksonije B. Pistorijus, predstavnici grada Osnabrika, Jevrejske zajednice, Ambasade R. Srbije u Berlinu i Generalnog konzulata R. Srbije u Hamburgu.

20.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

15.07.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru spoljnih poslova Nemačke Hajku Masu povodom vremenskih neprilika i poplave koje su pogodile tu zemlju, prilikom kojih je je nastradao veliki broj osoba i pričinjena znatna materijalna šteta.

„U ime Ministarstva spoljnih poslova i u svoje ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća Vama, građanima Nemačke i porodicama koje su izgubile svoje bližnje“, navodi se u telegramu šefa srpske diplomatije.

Ministar je istakao da Srbija saoseća sa nemačkim narodom u ovim teškim trenucima, kao i da je u duhu prijateljskih odnosa spremna da pruži podršku u okvirima raspoloživih mogućnosti.

15.07.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom poplava u Nemačkoj uputio poruku sledeće sadržine: "Duboko sam potresen strašnim scenama katastrofe koja je zadesila Nemačku. Izražavam iskreno saučešće zbog ljudskih žrtava i snažnu podršku onima koji su u potrazi za svojim najmilijima. U ovim teškim trenucima možete da računate na prijateljsku pomoć Srbije.".

14.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas inženjerski centar u fabrici „ZF Serbia“, gde je razgovarao sa domaćim inženjerima, upoznao se sa novim tehnologijama i mogućnostima najsavremenijeg istraživačkog centra u Srbiji i poručio da će naša država, zajedno sa nemačkim partnerima, stvarati budućnost evropske automobilske industrije.

05.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Кao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Кurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

05.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas ceremoniji povodom početka radova na izgradnji postrojenja za popravke kompanije MTU Maintenance Serbia d.o.o. (deo kompanije MTU Aero Engines AG) i poručio da će ta fabrika doneti velike promene i puno značiti ne samo za Pazovu, već i Beograd, Srem i celu Srbiju.

„Reč je o kompaniji koja prednjači u avio-industriji. Tri godine mi razgovaramo o ovome i sanjamo ovaj dan. Svakih pet dana smo pratili izveštaje da vidimo kakva je situacija sa MTU – šta smo učinili i šta treba još da ubrzamo“, naveo je predsednik Vučić i dodao da iza dolaska takvog investitora u Srbiju stoji naporan rad. On je istakao da će Nova Pazova, koja ima nezaposlenost ispod pet odsto, dodatno povećati zaposlenost, kao i da će imati mnogo više prihoda za izgradnju puteva i lokalne i komunalne infrastrukture.

02.07.2021.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić je tokom posete Nemačkoj 24-25. juna 2021. godine dao intervju za Deutsche Welle, u kome je sublimirao utiske nakon posete Berlinu i govorio o temama značajnim za region Zapadnog Balkana, poput dijaloga Beograda i Prištine.

Intervju možete pročitati – OVDE.

30.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa kancelarkom Savezne Republike Nemačke Angelom Merkel, a uoči Samita Berlinskog procesa 5. jula, na kom će našu zemlju predstavljati premijerka Ana Brnabić.

Predsednik Vučić je zahvalio kancelarki Merkel što je pokrenula Berlinski proces i time doprinela da se na Zapadnom Balkanu stvori drugačija atmosfera i otvore nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim. On je ponovio snažnu podršku toj inicijativi, jer je, kako je rekao, „politika saradnje u regionu u vrhu spoljnopolitičkih prioriteta Srbije“.
 
Predsednik Vučić je istakao da je naša zemlja konstruktivan partner Berlinskog procesa i da, kao takva, želi da doprinese uspehu predstojećeg Samita, kao i da svojim delovanjem unapređuje svakodnevicu svih u regionu. S tim u vezi je izneo zadovoljstvo zbog ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu, koje sutra stupa na snagu, kao važnu olakšicu za građane i ekonomije. Takođe je izrazio nadu da će biti realizovan i projekat auto-puta Niš-Priština, koji bi doprineo stvaranju uslova za, pre svega, ekonomsku saradnju Srba i Albanaca.
 
Predsednik Vučić je obavestio kancelarku Merkel i o dogovorima u okviru zajedničke inicijative za saradnju Srbije, Albanije i Severne Makedonije, poznatoj kao mini šengen, navodeći da je ona srodna Berlinskom procesu i ideji Zajedničkog regionalnog tržišta, kao i to da je otvorena za ostale učesnike iz regiona koji bi prepoznali važnost slobode kretanja ljudi, robe i usluga.
 
Predsednik Vučić je sa kancelarkom Merkel razgovarao i o dijalogu Beograda i Prištine. On je naglasio da je uvek spreman da se odazove pozivu na sastanak u Briselu, jer smatra da se samo dijalogom može naći kompromisno rešenje za otvorena pitanja.
 
Predsednik Vučić je izrazio nadu da će situacija dozvoliti da kancelarka Merkel još jednom, pre završetka svog dugog i uspešnog kancelarskog mandata, još jednom poseti Srbiju, koja sa Nemačkom ima veoma dobre odnose, posebno ekonomsku saradnju. Predsednik je, s tim u vezi, kancelarku obavestio o ekonomskim rezultatima koje postiže naša zemlja, kao i tome da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70000.
 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

29.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

25.06.2021.

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković razgovarao je danas sa budućim izaslanicima odbrane, koji u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije obavljaju pripreme za odlazak u inostranstvo.

Ministar Selaković je poželeo budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije uspeh u radu, istakavši da će u obavljanju svog posla imati punu podršku Ministarstva spoljnih poslova i naše diplomatsko-konzularne mreže.

Selaković je grupu budućih izaslanika odbrane, koji će službovati u Crnoj Gori, Ujedinjenom Кraljevstvu, Nemačkoj, Hrvatskoj, Belgiji, Italiji i Rumuniji, upoznao sa prioritetima spoljne politike Srbije.

Posebnu pažnju ministar Selaković poklonio je objašnjavanju pravaca naše regionalne politike, ističući da su očuvanje regionalne stabilnosti i promovisanje ekonomske saradnje prioritetni ciljevi.

09.06.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MКSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

08.06.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.

26.05.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom nemačke kompanije „Bizerba“ i prisustvovao je potpisivanju Ugovora o podsticajima za investiciju kompanije „Bizerba“ u grad Valjevo, koji su potpisali ministarka privrede Anđelka Atanacković i predstavnik kompanije Frank Rajnhart.

20.05.2021.

Ministarka za evropske integracije Srbije J. Joksimović boravila je u bilateralnoj poseti Nemačkoj 19. maja 2021. godine. U brojnim razgovorima sa državnim ministrom za Evropu u MIP SR Nemačke M. Rotom i poslanicima Bundestaga fokus je bio na predstavljanju konkretnog napretka u reformskom procesu u Srbiji, a ministarka Joksimović je sagovornike obavestila i o koracima koje je Vlada Srbije preduzela u cilju priprema za primenu nove metodologije, koja bi trebalo da doprinese bržem pristupanju Srbije EU. 

U razgovorima je bilo reči i o uspešnom procesu vakcinacije u našoj državi. U Nemačkoj je zapažena i solidarnost koju je Srbija pokazala u borbi protiv pandemije kroz donaciju vakcina državama regiona.

20.05.2021.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Кonzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Кonzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Кonzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

08.05.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Кovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

08.05.2021.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

23.04.2021.

Министар иностраних послова Савезне Републике Немачке Хајко Мас разговарао је са председником Републике Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министром спољних послова Николом Селаковићем у одвојеним сусретима у Београду.

Председник Вучић истакао је да је посета шефа немачке дипломатије Србији потврда значаја политичког дијалога и унапређења билатералне сарадње Србије и Немачке.

23.04.2021.

Министар спољних послова Немачке Хајко Мас свечано је данас отворио нову зграду Амбасаде Немачке у Београду.

Поред министра Маса, врпцу су симболично пресекли министар спољних послова Никола Селаковић, председник Скупштине Ивица Дачић и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.

Мас је том приликом рекао да је нова амбасада модерна зграда и симбол односа две земље и подсетио да је Немачка Србији највећи билатерални трговински партнер, да су немачке компаније инвестирале велике своте у Србију, а и да је развојна сарадња у Србији интензивирана, те је преко ње инвестирано две милијарде евра.

„Средиште је реч која најбоље описује ово лепо здање. Оно се налази у срцу Београда, близу динамичног центра, и политичког срца земље“, рекао је Мас у свом обраћању.

23.04.2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са министром иностраних послова Савезне Републике Немачке Хајком Масом.

21.04.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

20.04.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs

Фото: www.predsednik.rs

19.04.2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.

Извор: www.srbija.gov.rs

Фото: www.srbija.gov.rs

13.04.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIК-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na КiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Кomisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Кosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

13.04.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na КiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIК-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Кosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Кako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

24.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

23.03.2021.

Povodom Dana slovenske pismenosti, 24. maja, Ambasada Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj raspisuje literarni konkurs za izbor najboljih radova na temu „Moj jezik, moj svet - zašto učim srpski jezik“, namenjen učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku i deci srpskog porekla u Saveznoj Republici Nemačkoj, sa ciljem negovanja srpskog jezika i ćirilice.

 Radovi, koji mogu biti u prozi ili u stihovima, treba da obrade temu kako znanje srpskog jezika obogaćuje svet, razmišljanja, identitetsku svest i sponu sa maticom kod učenika.

 Uslovi konkursa: Radove mogu da šalju svi učenici srpskog porekla i Dopunske škole na srpskom jeziku u Nemačkoj, od 1. do 8. razreda. Svaki učenik može da pošalje samo po jedan rad, koji ranije nije objavljivan u elektronskim i štampanim medijima, niti nagrađivan na drugim konkursima.

Učesnici konkursa su podeljeni u dve starosne kategorije: od 1. do 4. razreda i od 5. do 8. razreda.

Tehnički uslovi za literarne radove: Dužina teksta može biti najmanje 1 strana, a najviše 3 strane formata A4, font Times New Roman 14. Tekstovi treba da budu štampani na ćirilici. Za starosnu grupu od 1. do 4. razreda, prihvataju se i radovi pisani rukom.

Potrebno je da na radu bude naznačeno sledeće: ime, prezime i razred učesnika konkursa, adresa i i-mejl adresa učenika.

 Кrajnji rok za prijem radova: 17. maj 2021. godine.

 Radove sa naznakom „Za konkurs“ slati mejlom na adresu: konkurs@botschaft-serbien.de

ili poštom na adresu: Botschaft der Republik Serbien, Taubertstr. 18, 14193 Berlin.

 Rezultati konkursa će biti objavljeni na internet stranici Ambasade Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj (http://berlin.mfa.gov.rs), a svi nagrađeni će o tome biti obavešteni poštom ili mejlom.

Za tri najbolja rada u kategorijama od 1. do 4. i od 5. do 8. razreda predviđene su nagrade i plakete.

O datumu i mestu svečane dodele nagrada, s obzirom na epidemiološku situaciju, obavestićemo naknadno.

 Za sva dodatna pitanja, možete nam se obratiti putem mejla: konkurs@botschaft-serbien.de

17.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Кosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na КiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

17.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Кovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

09.03.2021.

Ambasador Srbije u Nemačkoj dr Snežana Janković imala je sastanak sa dr Markom Speichom, državnim sekretarom za savezna, evropska i međunarodna pitanja Severne Rajne - Vestfalije. 

U razgovoru je bilo reči o saradnji Srbije i Severne Rajne -Vestfalije i mogućnostima za  dalje unapređenje, posebno kroz saradnju gradova i privrednu razmenu.

Ambasador Janković je informisala sagovornika o napretku Srbije u procesu evropskih integracija.

08.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

 „To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Кongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Кjotu.

07.03.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike kompanije „Кontinental automotiv Srbija“. Predsednik Vučić je poručio da je otvaranje jedne od najmoćnijih kompanija u Novom Sadu veliki dan, i da to pokazuje koliko su u poslednje tri godine napredovali Novi Sad, Vojvodina i cela Srbija.

04.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da Srbija može da očekuje pritisak i iz Brisela i iz Vašingtona po pitanju КiM, a da Beograd treba da se bori i brani svoju poziciju i argumentovano štiti nacionalne i državne interese.

 „To nije jednostavno. A da li je bilo trenutaka na sastancima u Berlinu koji nisu prijatni, svakako da ih je bilo, pogotovo kada se naše pozicije razlikuju. Ali to je razlog više da se dođe u Berlin, da se razgovara o tome. Ako treba da se dolazi i nebrojeno mnogo puta”, rekao je Selaković za Tanjug, na kraju posete Nemačkoj, a odgovarajući na pitanje postoji li razumevanje za naš stav i da li očekuje pritisak iz Berlina i iz Vašingtona.

04.03.2021.

Suština pozicije Beograda po pitanju odnosa sa Prištinom je u tome da je neophodan kompromis koji podrazumeva ozbiljan pristup kako nijedna strana ne bi dobila sve, već da obe dobiju dovoljno, poručio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković u Berlinu.

 „Razgovarali smo o važnom pitanju odnosu Beograda i Prištine, dijalogu na polju normalizacije odnosa, a ja sam izneo poziciju Srbije i iskazao podršku specijalnom predstavniku Miroslavu Lajčaku“, izjavio je Selaković na konferenciji za novinare posle sastanka sa Masom.

 Selaković je napomenuo da je po tom pitanju, suština pozicije Srbije, ono što uvek govori i predsednik Aleksandar Vučić, a to je kompromisno rešenje, koje ne podrazumeva da jedna strana dobije sve, a druga ništa.

 „Кompromis podrazumeva ozbiljan pristup, da budemo u situaciji da ni jedna strana ne dobije sve, a da svi dobiju dovoljno“, rekao je Selaković.

 On je naveo da će se nastaviti razgovori na ovu temu, koja je, kaže, važna na evropskoj agendi Srbije, ali je i od značaja za stabilnost regiona.

03.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uručio je večeras u Ambasadi Srbije u Berlinu udžbenike nastavnicama koje predaju u srpskim dopunskim školama u Berlinu, kao donaciju Ministarstva i njene Uprave za dijasporu i Srbe u regionu.

03.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas u Berlinu da je od predstavnika Bundestaga čuo pohvalne reči za rezultate srpske ekonomske politike, naročito u vreme od kada je Aleksandar Vučić postao predsednik vlade, do danas.

„Bio sam u prilici da se na više sastanaka sretnem sa predstavnicima Bundestaga, nemačkog parlamenta, ljudi koji utiču na formiranje politike. Ljudi čija je uloga važna kada je u pitanju evropski put Srbije, ali i sa predstavnicima nemačke privrede, onih čije su kompanije i kapital uloženi u Srbiji i zahvaljujući kojima se danas u Srbiji broj zaposlenih u nemačkim kompanijama broji desetina hiljada“, rekao je Selaković novinarima.

03.03.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković započeo je zvaničnu posetu Berlinu obraćanjem Odboru za EU nemačkog Bundestaga, gde je poručio da Srbija, čiji je spoljnopolitički prioritet punopravno članstvo u EU, ostaje posvećena dijalogu sa Prištinom, pod okriljem Unije, ali ukazao da je ono što je u ovom procesu značajan problem, nedostatak poverenja.

Selaković je ukazao da je pitanje КiM, tema od najvećeg značaja, ne samo za Srbiju, već i za očuvanje mira i stabilnosti čitavog regiona.

„Uveren sam da je, samim tim, ovo pitanje važno i za Nemačku, jer smo bili svedoci da je svaka nestabilnost na Balkanu na kraju imala uticaj i na nemačko društvo. To je pitanje iznalaženja trajnog i održivog rešenja za pitanje Кosova i Metohije“, rekao je Selaković.

On je istakao da Srbija podržava proces koji predvodi EU, ali je svesna uloge i država članica, pre svega Nemačke, u ovom procesu.

01.03.2021

Kulturno umetničko društvo ,,Izvor" iz Reklinghauzena, u saradnji sa humanitarnom organizacijom "Pro Human" iz Bad Salzuflena, realizovalo je 27.02.2021. godine humanitarnu akciju, u sklopu koje je Gerontološkom centru i bolnicu u Prokuplju dostavljena pošiljka u vidu bolničkih kreveta, posteljine, peškira, garderobe, invalidskih kolica, šetalica i raznovrsnog medicinskog materijala za pacijente.

Ovo je već druga velika pošiljka za vreme pandemije virusa Korona. Izvoraši su danima vredno pripremali pošiljku u jako teškim uslovima zbog svih mera koje vladaju.

24.02.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas putem video-linka sa predstavnicima nemačkih kompanija iz Odbora nemačke privrede za istok o jačanju ekonomske saradnje kroz dalje unapređenje poslovnog okruženja za nemačke firme koje posluju u Srbiji.

18.02.2021.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njagovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Konkurs pod nazivom „Business ideas for development“ se obraća osobama srpskog porekla koje žive u Nemačkoj, a zainteresovane su da pokrenu sopstveni biznis u Srbiji.

Konkurs je isključivo usmeren na realizaciju biznis ideja sa već razrađenim poslovnim planovima koji se mogu realizovati za šest meseci.

Rok za prijavu na konkurs je 13. mart 2021. godine.

07.02.2020.

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Кine.

03.02.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija nijednog trenutka nije politizovala pitanje vakcina protiv koronavirusa i njihove nabavke, navodeći da zemlja porekla nije imala ulogu, sve dok su vakcine bezbedne.

Brnabić je u intervjuu portalu nemačkog magazina "Fokus" istakla da je to glavni razlog uspeha naše zemlje u procesu vakcinacije stanovništva.

26.1.2021.

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Кosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

ГК РС у Диследорфу је у пролеће 2020. са хуманитарним удружењем „Про Хуман“ и Удружењем српских лекара у Немачкој покренуо хуманитарну акцију помоћи матици у времену пандемије, где су скупљена значајна средства од којих су послате већ две транше помоћи институту Торлак у виду тестова на Ковид 19 и фрижидера за чување узорака.

Недавно је од преосталих средстава организација „Про Хуман“ послала 100 кутија тзв. хитне Корона помоћи најугроженијим грађанима Крагујевца, у сарадњи са Шумадијском епархијом СПЦ. Пакети се данас на Дан Светог Саве уручују у цркви Светог Саве у Крагујевцу.

Ове видове хуманитарне помоћи, од почетка пандемије, ГК у Диселдорфу успео је да реализује захваљујући подршци српских лекара у СРВ и, пре свега, српској дијаспори и њеним појединцима.

21.1.2021.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je Кonkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini. Кonkurs će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine.

O detaljima konkursa možete pročitati OVDE.

21.01.2021.

12.01.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.
 

3.1.2021.

29.12.2020.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

24.12.2020.

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

18.12.2020.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.

17.12.2020.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

16.12.2020.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

11.12.2020.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

10.12.2020.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Кosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

09.12.2020.

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovaće 29.12.2020.g. Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Zbog pandemije Кovid 19, Кonferencija će biti održana preko ZOOM aplikacije.

Tema Кonferencije će biti:

„Rad medija, organizacija, udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Кovid 19 - da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu?“

Tokom Кonferencije će biti predstavljen sajt UNS-a www.umrezavanje.rs, pokrenut povodom desete jubilarne konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu poslati prijave za učešće do 17.12.2020. g. na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Кovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EК predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Кovida 19. Кada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Кovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Кovid 19.

Beograd,

08. decembar 2020. godine
 

Na Međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama, 25. novembar, žene generalni konzuli učestvovale su u inicijativi #nasilje nad ženama je kršenje ljudskih prava.

Поводом смрти Његове светости, патријарха Српске православне цркве господина Иринеја, у Генералном конзулату Републике Србије у Диселдорфу ће од уторка, 24. новембра до петка, 27.новембра 2020. године од 12-15 часова бити отворена књига жалости, у коју ће се, уз поштовање мера заштите од вируса корона, моћи уписати сви они, који и на овај начин желе да одају почаст блаженопочившем патријарху.

Изјаве саучешћа могу се слати и електронским путем на адресу:sekretariat@gksrbijedis.de

Патријарх Иринеј је преминуо у Београду, у 90. години живота, због компликација изазваних вирусом корона. На челу Српске православни цркве патријарх је стајао једну деценију. То је деценија у којој је својом мудрошћу и хришћанском благошћу, нудио утеху и разумевање, јасним речима показивао пут, јачао православље и хришћанство, залагао се за градњу храмова и говорио да се Србија на сме одрећи своје свете земље - Косова и Метохије.

Патријарх Иринеј, рођен 1930. године у селу Видова код Чачка, учио је богословију у Призрену, у Грачаници се, како је знао да сам каже, осећао као код своје куће, у Београду је завршио Факултет православне богословије, а у Србији и региону важио за доброг пастира у тешким временима, тихог човека Јеванђеља и патријарха од кога се могло учити о љубави према роду своме.

Он се јасним речима успротивио проглашењу хрватског надбискупа Алојзија Степинца за свеца, био је против рата и протеривања народа, а о њему је поглавар римокатоличке цркве папа Фрања говорио као о ''великом патријарху''.

Поводом смрти патријарха изразе саучешћа Српској православној цркви, држави Србији и српском народу упутили су светски државници и политичари, Немачка бискупска конференција, научници, спортисти, уметници, као и Срби из региона, који су указали да је за њих патријарх Иринеј био звезда водиља.

U znak obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, predstavnik Generalnog konzulata, konzul Nebojša Živanović posetio je groblje "Waldfriedhof" u Ahenu i tom prilikom je položio venac na spomenik stradalim srpskim, ruskim i rumunskim vojnicima. Na groblju "Waldfriedhof" sahranjeno je 11 srpskih vojnika, zarobljenih u Prvom svetskom ratu.

Generalni konzul Branislava Perin posetila je štand firme Eksal, prve srpske firme koja je posle pandemije Kovid 19 i obustavljanja sajamskih dešavanja u ovoj nemačkoj pokrajini, izlagala svoje proizvode na sajmu Caravan - kamping opreme u Diseldorfu.

Kandidat demohrišćana za gradonačelnika Diseldorfa dr Štefan Keler posetio je srpski fudbalski klub ''Tesla'' u Diseldorfu, gde se susreo sa generalnim konzulom Republike Srbije u Diseldorfu Branislavom Perin Jarić, predstavnicima srpske zajednice i sportistima ovog kluba, osnovanog pre sedam godina, koji danas broji 300 članova i ima četiri tima.
Keler je, zajedno sa generalnim konzulom Perin-Jarić i predstavnicima Srba, odgledao deo fudbalske utakmice ''Tesla'' protiv TuRU Diseldorf II i dobio na poklon dres kluba ''Tesla''.

Felix Neugart novi direktor Agencije Severne Rajne Vestfalije za soljnu trgovinu i investicije u poseti Generalnom konzulatu. U razgovoru sa generalnim konzulom Branislavom Perin potvrdjena spremnost za nastavak i produbljivanje privredne saradnje ove nemačke pokrajine sa Srbijom.

Ivica Bodnar, kandidat za Savet za integraciju grada Diseldorfa na lokalnim izborima 13.09.2020. u poseti Generalnom konzulatu

U okviru projekta „Onlajn obuka predavača koji se bave očuvanjem srpskog jezika u dijaspori i regionu“ udruženje Akademska srpska asocijacija poziva sve zainteresovane predavače  da se prijave na besplatnu jednomesečnu onlajn obuku srpskog, kao zavičajnog jezika.
Svi zainteresovani mogu se prijaviti do 02. 08. 2020. godine.
Početak obuke planiran je za 17. 08. 2020. godine, a završetak za 20. 09. 2020. godine. Posle završetka obuke učesnici će dobiti potvrde koje izdaje Akademska srpska asocijacija.

Zainteresovani mogu da popune prijavu direktno na sajtu https://asasocijacija.com/prijava-za-predavace/ ili da skinu obrazac prijave sa sajta Akademske srpske asocijacije i pošalji na imejl: asasocijacija@gmail.com sa naslovom Onlajn obuka.

Program obuke odobrio je  Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. Obuka se organizuje pod pokroviteljstvom Uprave za saradnju s dijasporom, Srba u region i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbij.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, doneo je Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu, po javnom pozivu koji je bio otvoren od 18. maja do 01. juna 2020. godine.

Rezultati konkursa za sufinansiranje projekata

Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na sledećem linku:

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

U Generalnom konzulatu Republike Srbije u Diseldorfu oficijelno je obavljena primopredaja slike ''Kuća u zatonu'', slikara Otona Postružnika i to umetničko delo je, kao poslednje, na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije naslednica bivše SFRJ predato hrvatskoj državi.
Generalni konzul Srbije u Diseldorfu Branislava Perin Jarić je u prisustvu cclanova srpske i hrvatske komisije, sliku predala generalnom konzulu Republike Hrvatske u Diseldorfu Ivanu Buliću.

Na inicijativu Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu, u organizaciji udruženja "Prohuman" i uz pomoć Saveza srpskih lekara i mnogih gradjana srpske dijaspore u nemačkoj pokrajini Severna Rajna- Vestfalija, u Srbiju je dostavljena medicinska pomoć, čime je pokazana solidarnost sa maticom u teškom vremenu korona-krize, kada su upravo takve akcije humanosti prema sunarodnicima i zemlji najneophodnije.
Prva tranša pomoći za Srbiju, odnosno, više od 1250 testova na antitela virusa Covid-19 namenjena je institutu Torlak. Druga tranša pomoći očekuje se u narednim nedeljama u vidu posebnih frižidera za čuvanje uzetih uzoraka testova.

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.

На позив града Есена и Удружења Рајн-Рур-Русија, генерални конзул Бранислава Перин је одржала говор посвећен жртвама присилног рада у Рајнско-Рурској области. Манифестација је одржана на гробљу Терасе у Есену, где је сахрањено 1500 особа, жртава присилног рада, од тога шест наших држављана.
ГК Перин је у свом говору подсетила да је 15 милиона људи из Европе током Другог светског рата доведено у Немачку на присилан рад, а међу њима, по неким немачким подацима, чак 180.000 Срба. Сви су они део немачке историје и сећања, као и историје и сећања града Есена.
У свом говору ГК Перин је изнела податке о великим губитцима тадашње Југославије са 1,7 милиона жртава од чега нешто више цивила него војника, што говори о бруталности рата.
Присутнима су се обратили још и конзул Русије В. Спиридонов и директор немачке Фондације за бригу о ратним гробљима Ј. Шмит.

Obaveštavamo vas da će se 22. Međunarodni likovni konkurs "Radost Evrope", u sklopu Međunarodnog susreta dece Evrope, održati od 2-5. oktobra 2020. godine. U nastavku se nalaze dodatne infomacije o uslovima konkursa sa prijavnim formularima na srpskom i engleskom jeziku. Rok za dostavljanje radova je 01. jul 2020. godine.

"JOY OF EUROPE"                                           "RADOST EVROPE"

11.05.2020

Predsednik Republike Srbije je 10. maja ove godine doneo Odluku o izmeni o Odluke o raspisivanju izbora za narodne poslanike ("Sl.glasnik RS", br. 68/20), kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020.

Republička izborna komisija (RIK) donela je Rešenje o nastavku sprovođenja izbornih radnji za parlamentarne izbore, koji će biti održani 21. juna, i utvrdila da je rok za podnošenje izbornih lista do 5. juna u ponoć.

Parlamentarni izbori raspisani su 4. marta za 26. april, ali su zbog uvođenja vanrednog stanja 15. marta, zbog koronavirusa, prekinute sve izborne radnje.

Podnošenje zahteva za upis u birački spisak, odnosno glasanje u inostranstvu, biće omogućeno do 30. maja (do ponoći po lokalnom vremenu u R.Srbiji).

Predizborna tišina, odnosno zabrana izborne propagande, počinje od 18. juna u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta, 21. juna, u 20 časova.

Otvaranje biračkih mesta i glasanje biće 21. juna, od 7 do 20 časova.

КO IMA BIRAČКO PRAVO U INOSTRANSTVU

• Biračko pravo imaju punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu i imaju prebivalište u Republici Srbiji.
•  Pravo da glasaju u inostranstvu imaju i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički ili poslovno borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

КAКO MOŽETE GLASATI U INOSTRANSTVU

•  Državljanin Republike Srbije može glasati u inostranstvu samo ako je  upisan u Jedinstveni birački spisak Republike Srbije.
•  Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak. To možete učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) preko sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu:
https://upit.birackispisak.gov.rs
•  Provera se može obaviti i u prostorijama Ambasade prilikom podnošenja zahteva za glasanje.
• Ukoliko niste upisani u birački spisak, Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji možete pronaći OVDE.
• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.
• Ukoliko ste već upisani u Jedinstveni birački spisak, Zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu možete pronaći OVDE.
• Pored zahteva, potrebno je priložiti i kopiju važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije.
• Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni.
• Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.

DO КADA SE MOŽETE PRIJAVITI ZA GLASANJE

• Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za glasanje u inostranstvu može se preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti najkasnije do ponoći 30. MAJA 2020. godine (molimo da zbog vremena potrebnog za obradu zahteve podnesete do 21,00)

КAКO MOŽETE PODNETI ZAHTEV

• lično u Generalnom konzulatu(radno vreme: 09,00-13,00, a sredom i od 15,00 do 18,00)
• putem pošte-adresa: Generalkonsulat der Republik Serbien, Klosterstr. 79, 40211 Dusseldorf
• putem faksa br.  + 49211 / 679-86-36
•  i putem mejla:4@gksrbijedis.de

OBAVEŠTAVANJE BIRAČA

• Biraču koji ispunjava uslove za glasanje će biti poslato obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa.

Obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave R. Srbije za birače koji imaju boravište u inostranstvu možete videti OVDE.

Na Univerzitetu u Ahenu održano je predstavljanje Srbije. Pred punom salom stranih studenata, profesora i predstavnika institucija ovog grada, dr. doc-ing. Srećko Stopić i nekoliko studenata poreklom iz Srbije na izvrstan način predstavili su istoriju, politiku, privredne i turističke potencijale Srbije.

Delegacija Severne Rajne Vestfalije, koji je predvodio šef Sektora za spoljnotrgovinske odnose u Ministarstvu ekonomije, inovacija, digitalizacije i energije dr Tobias Traupel . Delegaciju koju su činili predstavnici Ministarstva privrede, Privredne komore Dortmunda i Investicione agencije susreli su se u Beogradu sa državnim sekretarom u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanjom Stevanovićem, državnim sekretarom u Ministarstvu privrede Draganom Stevanovićem, savetnikom Predsednika Republike Srbije Jerg Heskensom, savetnicima Predsednika Vlade Republike Srbije Nenadom Paunovićem, Djordjem Miloševićem, Stefanom Badžom, Jovanom Kovačević i Smiljanom Milanović. Delegacija Sevrene Rajne Vestfalije obavila je radni sastanak u Privrednoj komori Srbije, sastala se u Predstavništvu nemačke privredne komore u Beogradu sa nemačkim firmama koje posluju u Srbiji, posetila Naučno – tehnološki park u Beogradu i razgovarali sa direktorkom Gordanom Danilović i predstavnicima srpskih start up-ova. Delegacija je obišla u Čačku i najnoviju investiciju iz Severne Rajne Vestfalije u Srbiji – izgrađenu fabriku „Forverk“ koja će zapošljavati 1500 radnika.

Ministarstvo kulture i informisanja je raspisalo :

- Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini;

- Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godini.

Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs Rok za podnošenje konkursnih prijava je 16.mart 2020. godine.

Za dodatne informacije možete kontaktirati Mladena Veskovića iz Ministarsva kulture i informisanja na mladen.veskovic@kultura.gov.rs ili na telefon +381 11 3398-026.  

U subotu, 25. januara 2020. godine, u prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu održan je drugi od tri planirana seminara u okviru Projekta obuke dijaspore za učešće na lokalnim izborima, koji se ove godine održavaju u Severnoj Rajni Vestfaliji. S obzirom da je ovo pokrajina sa najvećim brojem naših sunarodnika u Nemačkoj, a da su oni vrlo malo vidljivi u političkom životu pokrajine, kao i u njenim institucijama vlasti, Uprava za dijasporu odobrila je sredstva na inicijativu Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu, kako bi srpski klub "Nikola Tesla" iz Paderborna, tj. njegova predsednica g-dja Ljiljana Umiljenović održala seminare obuke. G-dja Umiljenović je godinama član Saveta za integraciju u Paderbornu i jedna je od retkih naših sunarodnika koja kroz Savet za integraciju predstavlja Srbe u pokrajini. Prvi seminar održan je u decembru 2019. godine, prisutnima su deljeni materijali i uputstva za prijavu na izborima i objašnjavano zašto je važno biti aktivan kroz nemačke institucije.Naglaseno je da ljudi, migracionog porekla, medju njima i Srbi, samo kroz institucije Severne Rajne Vestfalije mogu da realizuju svoje interese. Komunalni izbori u pokrajini Severna Rajna Vestfalija se odrzavaju 13. septembra 2020. godine.

U subotu, 25. januara 2020. godine  u prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu održana je Osnivačka skupština Srpskog kultrnog foruma. To  je prva organizacija u Severnoj Rajni Vestfaliji koja će okupiti srpske umetnike i kulturne radnike. Formiranje ovog foruma je plod inicijative Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu i nekoliko angažovanih srpskih umetnika, kao što je slikar Zoran Velinov, slikarka Milena i pijanistkinja Milenija Reljić. U Severnoj Rajni Vestfaliji  radi i živi veliki broj naših umetnika, koji su aktivni u raznim oblastima. Ideja o osnovanju foruma je pokušaj da se oni međusobno povežu, uspostave kontakte kako sa svojom maticom i nastupe organizovano ka nemačkim institucijama. Cilj je promocija i jačanje umetničke i kulturne scene i onoga što stvaraju srpski umetnici u Nemačkoj, ali i jačanje odnosa sa umetnicima u Srbiji kroz zajedničke projekte i saradnju.

Firma "Jela" iz Jagodine izlagala je na jednom od najvećih međunarodnih sajmova nameštaja, koji se ove godine održao u Kelnu od 13. do 19. januara. Na 300m2 u centralnoj hali, ova srpska firma predstavila je deo svog asortimana robe koji po oceni direktorke sajma vrlo moderan i sa velikim potencijalom na nemačkom i evropskom tržištu. Direktorka sajma Kler Štajnbruk je sa generalnim konzulom Branislavom Perin obišla štand ove srpske firme.

Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu raspisala je konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaposre, a koji imaju za cil: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore. Konkurs će biti otvoren u periodu od 20. januara do 10. februara 2020. godine.

Više infoformacija na linku

https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dijasporu-2/

U prostorijama Generalnog konzulata održan je sastanak na kome je odlučeno da se po prvi put umetnici srpskog porekla koji žive u pokrajini Severna Rajna Vestfalija organizuju kao udruženje, kako bi kao pravni subjekt mogli nastupiti prema nemačkim institucijama i ravnopravno kao i ostala udruženja imati pristup sredstvima ove pokrajine u podršci njihovim kulturnim i umetničkim projetima. Osnivačka skupština predviđena je za 25. januar 2020. godine. Udruženje će biti otvoreno za pristup slikarima, pijanistima, balerinama, pesnicima i svima ostalima kojima je kultura i umetnost delatnost kojom se bave u ovoj pokrajini. Ideja o osnivanju uduženja nastala je rezultat višegodišnjeg analiziranja kulturne i umetničke scene u Severnoj Rajni Vestfaliji i činjenici da naši sunarodnici na istoj ostvaruju zapažen angažman.

U prostorijama Generalnog konzulata održana je prva od tri sesije obuke pripadnika srpske dijaspore za učešće na lokalnim izborima u Severnoj Rajni Vestfaliji u 2020.godini, tj. kandidaturu za mesta u Savetima za integraciju, gde je do sada bilo jako malo naših sunarodnika. Učešće pripadnika naše dijaspore je od velikog značaja za njihovu uspešnu integraciju u političke tokove i društvo ove nemačke pokrajine. Cilj je da se dosadašnja „slaba“ prisutnost Srba u političkom životu Nemačke ojača i da time ova brojna zajednica postane „vidljiva“ u nemačkom društvu.
Obuku izvodi g-đa Ljiljana Umiljenović, predsednik kluba „Nikola Tesla“ iz Paderborna, koja je i sama član Saveta za integraciju u pokrajini, te prisutnima prenosi svoja iskustva i pomaže u planovima za njihov budući angažman.

U Generalnom konzulatu Srbije u Diseldorfu, krajem novembra ove godine, srpskoj državljanki M.J. uručena je biometrijska putna isprava pod rednim brojem 50.000. Sa zadovoljstvom kostatujemo da je Generalni Konzulat Srbije u Diseldorfu time postao diplomatsko-konzulatno predstavništvo Republike Srbije sa najvećim brojem izdatih pasoša od uvođenja novih biometrijskih pasoša. 

У привредној комори града Диселдорфа је одржан Међународни дан трговинских представника, у оквиру којег је уприличен и сајам трговинских представника. На штандовима сајма представили су се представници генералних конзулата, привредних комора, агенција за улагање, као и инвестиционих и трговачких одељења амбасада из двадесетједне државе.

На штанду Србије, Генерални конзулат у Диселдорфу је представио привредне, туристичке и инвестиционе потенцијале Србије, са посебним освртом на успешно пословање страних компанија које су већ присутне у Србији, али и домаћих компанија, у области ауто индустрије, пољопривреде и производње хране, ICT сектора, као и текстилне и дрвно-прерађивачке индистрије.

 

Konzul Nebojša Živanović i vicekonzul Igor Mitrović su posetili savezničko vojno groblje u Mindenu, i u ime Generalnog konzulata Republike Srbije u Diseldorfu, položili venac sa lentom u boji državne zastave na kojoj je ispisano „Slavom ovenčanim precima – Generalni konzulat Republike Srbije“.

Na savezničkom vojnom groblju u Mindenu je sahranjeno ukupno 567 žrtava, od toga 42 srpska vojna zarobljenika iz Prvog svetskog rata, a koji su bili internirani u logoru lociranom nedaleko groblja. Njima u čast je podignuta posebna spomen-ploča sa ispisanim imenima i prezimenima svih žrtava.

Pored obeležja srpskim žrtvama, na groblju se nalazе i spomenici francuskim, britanskim, italijanskim i jermenskim vojnim zarobljenicima.

U organizaciji KUD “Srbija” pred više od 800 posetilaca održana je smotra folklorskih društava pod nazivom “Svi u kolo”. Na festivalu je učestvovalo devet ansambala iz Nemačke, Holandije i Austrije.

U multifunkcionalnim prostorijama QQTech u Hildenu održan je koncert elektronske muzike srpskog umetnika Zorana Velinova u kojoj je u okruzenju više video projekcija, pratnje baletske škole „Art in Movemnet“ i etno tonova u pozadini omogućena interakcija sa publikom. Velinov je direktno pred publikom islikao na providnom platnu, iza koga su plesači pomenute baletske škole izvodili svoju koreografiju. Velinov performans bio je visoko posećen.

U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, čl.1a, u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čl.3.

Generalni konzulat Republike Srbije u Diseldorfu neće raditi sa stranaka u ponedeljak 11. novembra 2019. godine, osim u hitnim slučajevima.

Generalni konzul Branislava Perin posetila je štand Republike Srbije na sajmu tekstila i zaštitne opreme A+A u Diseldorfu. Tom prilikom razgovarala je sa predstavnicima 10 srpskih kompanija o mogućnostima za plasman njihovih proizvoda na tržište Nemačke.

Odlukom Vlade Srbije ukinute su vize za državljane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša. Državljani ove države mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do 90 dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, i u periodu od 180 dana, ukoliko ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima. Odluka stupa na snagu 02.11.2019. godine

Na najvećem sajmu plastike i gume na svetu, koji se održava u Diseldorfu od 16-23. oktobra, predstavila se i srpska kompanija InMold iz Požege, koja se bavi izradom alata za brizganje plastike i obojenih metala, kao i izradom IML robota. Štand firme InMold posetio je vicekonzul Filip Pavlović.

U nedelju 20.10.2019. godine generalni konzul Branislava Perin razgovarala je sa studentima srpskog porekla na Univerzitetima u Severnoj Rajni Vestfaliji. Studentima je izlagano o prioritetima i izazovima spoljne politike Republike Srbije, političkoj i ekonomskoj saradnji sa Severnom Rajnom Vestfalijom, kulturnim projektima koje naša strana u ovoj pokrajini inicirala i koji su u planu za realizaciju. Takođe, studenti su upoznati sa time šta su zadaci Generalnog konzulata, kako izgleda rad sa dijasporom i pozvani su da se aktivno uključe u u razgovore i kontakte koje Generalni konzulat vodi sa predstavnicima dijaspore i srpskih klubova. Generalni konzul Perin je ukazala studentima da kao budući akademski građani Severne Rajne Vestfalije sa srpskim poreklom mogu biti nezaobilazni i najuspešniji most u jačanju odnosa ove pokrajine sa Srbijom i pozvala ih da među sobom stvaraju mreže i kontakte koji će se i nakon njihovih studentskih dana protezati u njihovoj kasnijoj profesionalnoj orijentaciji i uvek sa jednom niti koja ih vezuje za njihovu maticu.

Tokom sastanka Mešovite srpsko-nemačke komisije za drumski saobraćaj u Bonu, 8-9. oktobra, potpisan je novi protokol kojim su regulisana tehnička pitanja od značaja za unapređenje robne razmene i prevoz putnika. Obostrano je konstatovano da je robna razmena Srbije i Nemačke u prethodnim godinama zabeležila rast, te da je u 2018.godini dostigla 4,7 mlrd evra. Protokolom su odobreni novi kontigenti dozvola za srpske prevoznike, koji u najvećoj meri obavljaju prekogranični promet roba između Srbije i Nemačke. Novi kontigenti dozvola uzimaju u obzir kako rastuće tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni dve države, tako i klimatske, odnosno ciljeve zaštite životne sredine, kojima Srbija i Nemačka teže.

U Gradskoj kući u Hildenu je 12. oktobra 2019. godine održano tradicionalno međunarodno književno veče, koje su organizovali grad Hilden i Jugoslovensko-nemački kulturni savez, i na kojem su svoje poetsko i prozno stvaralaštvo predstavili pisci iz Rusije, Kurdistana, Srbije, Makedonije i Nemačke.
Pored gradonačelnice Hildena, gospođe Birgit Alkenings, i predsednice Jugoslovensko-nemačkog saveza, gospođe Dragice Šreder, prisutnima se prigodnim govorom obratio i Nebojša Živanović, konzul u Generalnom konzulatu Republike Srbije.

U prepunoj sali Eparhijskog centra Srpske pravoslavne crkve u Diseldorfu, 5. oktobra je održan koncert tamburaške muzike. Gradski tamburaški orkestar "Vasa Jovanović" iz Novog Sada, pod umetničkim rukovodstvom gospodina Zorana Bugarskog, predstavio je deo svog bogatog repertoara uz doprinos pevačke grupe KUD Moravac iz Diseldorfa. 

U organizaciji dnevnog lista Blic i kompanije Belgrade Waterfront, a u saradnji sa Generalnim konzulatom Srbije, u Diseldorfu je održana svečana dodela priznanja uglednim pojedincima iz srpske zajednice. Priznanja su dodeljena laureatima za ostvarene uspehe u karijeri i izuzetan doprinos promociji Srbije u oblasti nauke, umetnosti, medicine, biznisa, ekonomije, humanitarnog rada i javnog života. Cilj ove inicijative je promocija naših uspešnih građana u dijaspori i jačanje veza sa maticom Srbijom. Nakon dodele priznanja, upriličen je koktel na kojem je brojnim domaćim i stranim gostima predstavljen i investicioni projekat Beograd na vodi/Belgrade Waterfront.