| |     Deutsch | english  
Naslovna
Upis u Knjigu žalosti u Konzulatu Velike Britanije

Generalni konzul Perić se u Konzulatu Velike Britanije upisala u knjigu žalosti, izražavajući Britancima saučešće u svoje i ime svih Srba u Severnoj Rajni Vestfaliji. Kao mladi diplomata 2013. godine u Londonu, generalni konzul Perić je imala priliku da sretne kraljicu Elizabetu II i da sa njom razmeni nekoliko rečenica. Utisci i sećanje na kraljicu, koja je bila primer mnogima, ostaje da traje.



Žene generalni konzuli - susret u rezidenciji generalnog konzula Perić


Opširnije...
Novi Sad - Dortmund, partnerstvo koje traje


Opširnije...
Generalni konzul u poseti gradu Monhajmu na Rajni

22.06.2022.

Generalni konzul gospođa Branislava Perin je, kao gost gradonačelnika Monhajma na Rajni gospodina Danijela Cimermana, imala priliku da poseti ovaj grad i da se upozna sa njegovim funkcionisanjem. Gradonačelnik Cimerman je gospođu Perin upoznao sa razvojem grada i njegovih službi u oblasti ekonomije, novih tehnologija i kulture.



Betovenov maraton u Dortmundu

20.06.2022.

Zajedničkim koncertom beogradske i dortmundske filharmonije, održanim 19. juna ove godine, svečano je obeleženo 250 godina od rođenja Ludviga fon Betovena. U svečanosti je učestvovalo 250 muzičara i jedan dirigent iz dve države (Nemačke i Srbije) koji su tokom jednog dana odsvirali 9 Betovenovih simfonija, te se može posvedočiti da ova svečanost sa pravom nosi naziv Betovenov maraton.

U pitanju je projekat muzičkog direktora teatra u Dortmundu i dirigenta Gabrijela Felca, sa ciljem da se srpski i nemački muzičari okupe, jednom u Dortmundu, a potom i u Novom Sadu, kako bi Betovenovu muziku, kao kulturno nasleđe čitave Evrope, predstavili brojnoj publici i poštovaocima u naše dve države.

   



Poseta kancelara Savezne Republike Nemačke

10.06.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je danas kancelara Savezne Republike Nemačke Olafa Šolca, koji boravi u jednodnevnoj poseti Beogradu, i tom prilikom sa njim razgovarao o aktuelnoj globalnoj i regionalnoj situaciji i evropskoj budućnosti Srbije.

Predsednik Vučić je, na zajedničkoj konferenciji za medije, zahvalio Nemačkoj na sve boljoj ekonomskoj saradnji i izrazio očekivanje da trgovinska razmena između dve zemlje ove godine bude veća nego prošle.

„Nemačke kompanije u ovom trenutku u Srbiji zapošljavaju 77 hiljada ljudi. Nadam se da ćemo uskoro moći da dođemo i do 10 milijardi ukupne trgovinske razmene, kao i 100 hiljada zaposlenih u nemačkim kompanijama. Nemačka je naš, ne samo prvi spoljnotrgovinski partner, već i prvi partner po uslugama, ali i izvozu i uvozu roba. Dakle, ona je prvi bilateralni donator. Druga je po veličini partner u izvozu usluga, a to sve govori koliko je za Republiku Srbiju značajna saradnja sa Saveznom Republikom Nemačkom“, istakao je predsednik Vučić.  

Predsednik Vučić je napomenuo da je sa nemačkim visokim zvaničnikom razgovarao i o  temama o kojima nisu imali iste stavove, ali i o evropskim integracijama Srbije, te da smatra da je Šolc doneo novu nadu za sve na Zapadnom Balkanu.

„On ne samo da razume, već želi da čuje i sasluša sve na Zapadnom Balkanu i pokazuje da postoji stvarna perspektiva proširenja Evropske Unije. To je važna i izvanredna poruka za sve“, rekao je predsednik Vučić dodajući da će Srbija morati mnogo brže da napreduje po pitanjima vladavine prava, demokratizacije društva, ljudskih prava i sloboda.

Jedna od tema bila je i dijalog Beograda i Prištine, a predsednik Vučić je podvukao da je razumeo poruku kancelara Šolca o važnosti „pravljenja mnogo malih koraka, kako bi se jednog dana došlo do nekakvog rešenja“.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da je nemački zvaničnik na veoma decidan, jasan i oštar način tražio da se Srbija priključi sankcijama, koje je protiv Ruske Federacije uvela Evropska Unija.

„Ja sam govorio o našoj poziciji, specifičnosti situacije oko Kosova i Metohije, energetike, ali i tradicionalnih odnosa sa Ruskom Federacijom“, istakao je predsednik Vučić dodajući da je Šolc ponudio apsolutnu pomoć i podršku u pronalaženju rešenja za krizu po pitanju izgradnje energetskih kapaciteta, koji bi trebalo da nas povežu sa ostatkom regiona.

Kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc je, u obraćanju medijima, istakao da se ekonomski odnosi dve zemlje razvijaju dobro, te izrazio uverenje da će trend rasta broja radnih mesta, koje nemačke kompanije u Srbiji stvaraju, nastaviti da ide uzlaznom putanjom.

On je, takođe, ukazao na to da je sa predsednikom Srbije razgovarao i o drugim regionalnim temama, te da Nemačka želi da dodatno podrži evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Potpisan sporazum o saradnji sa Nemačkom u oblasti kulture, obrazovanja i nauke

10.6.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib potpisali su danas Sporazum o saradnji između vlada dveju zemalja u oblasti kulture, obrazovanja i nauke.

Brnabić je, nakon potpisivanja pomenutog dokumenta, navela da je ovo rezultat dugotrajnog rada na usaglašavanju svega onoga što ovaj sveobuhvatni sporazum sadrži, dodavši da je na tome rađeno više od deset godina.

Premijerka je istakla da će taj sporazum najviše koristiti obrazovnim institucijama, naučnim institutima, kulturnim ustanovama, filmskoj produkciji, ali i mladima, jer se tiče i saradnje u oblasti omladinskog preduzetništva i sporta.

Ona je podsetila na to da je Nemačka naš najvažniji trgovinski partner i najveći bilateralni donator, pri čemu kompanije uz te zemlje trenutno u Srbiji zapošljavaju više od 76.000 ljudi.


Opširnije...
Poseta delegacije Novog Sada Dortmundu

Delegacija grada Novog Sada posetila je, od 26-29. maja, grad Dortmund. Tokom posete, u prisustvu gradonačelnika Dormunda Tomasa Vestfala, zamenika gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i generalnoig konzula Branislave Perin, svečano je otvoren renovirani i dodatno ozelenjeni Trg Novog Sada u Dormundu. Ovom svećanošću, dva gradu su obeležila 40 godina uspešnog partnerstva.   

 



Razgovor sa rukovodstvom Industrijske i trgovinske komore Dortmunda

U sklopu posete pokrajini Severna Rajna Vestfalija, ambasador Snežana Janković i generalni konzul Branislava Perin posetile su Industrijsku i trgovinsku komoru u Dortmundu, koja je zadužena za privrednu saradnju ove pokrajine sa Republikom Srbijom, i razgovarale sa direktorom Štefanom Šrajberom i njegovim zamenikom Vulf-Кristijanom Erihom. 

Štefan Šrajber i Vulf-Кristijan Erih su izrazili zadovoljstvo zbog posete ambasadora Snežane Janković i informisali o komori u Dortmundu, koja ima oko 65 hiljada članova i pokriva područje od oko 1,2 miliona stanovnika. Fokus komore i njenih članica je u ovom trenutku na tehnološki orijentisanim kompanijama, savremenoj industriji, inovacijama i sektoru usluga. Ekonomske odnose sa Srbijom su ocenili kao tradicionalno dobre. Članovi Кomore u Dormundu imaju dugu i dobru saradnju sa partnerima iz Srbije, a potencijalne oblasti za unapređenje saradnje su metalska industrija, poljoprivreda, industrija nameštaja i IT, kao i oblast bezbednosti životnih namirnica.

Ambasador Snežana  Janković je, zahvalivši na prijemu, informisala o veoma dobroj ukupnoj  ekonomskoj saradnji između Srbije i Nemačke, sve većem obimu spoljnotrgovinske razmene i nemačkim investicijama u Srbiji, koje su dovele do zapošljavanja preko 76 hiljada radnika. Ukazano je na našu spremnost za dalje unapređenje svih oblika bilateralne saradnje sa Nemačkom, kao i spremnost da kroz organizaciju direktnih kontakata privrednika i tematskih skupova posvećenih pojedinim granama industrije podržimo njihovo bolje povezivanje i upostavljanje poslovnih odnosa, u vezi sa čim su dogovorene konkretne aktivnosti.

 



Poseta srpskim izlagačima na sajmu „ProWein“ u Diseldorfu

 



Ambasador Srbije u Nemačkoj Snežana Janković i generalni konzul Branislava Perin posetile su srpski štand i naše izlagače na sajmu „ProWein“ u Diseldorfu.

U organizaciji Privredne komore i Razvojne agencije Srbije, na ovogodišnjem sajmu, koji je jedan od najvećih i najznačajnijih sajmova vina i alkoholnih pića, učestvovalo je četrnaest izlagača iz Srbije – šest destilerija („Jelički dukat“ iz Čačka, „R.B. Global“ iz Užica, „Simex Original“ iz Subotice, „Promont Group“ iz Novog Sada, „Akov“ iz Кraljeva i „Veljko i sinovi 1994“ iz Beograda) i osam vinarija („Aleksić“ iz Vranja, „Trivanović“ iz  Šida, „Doja“ iz Blaca, „Rubin“ iz Кruševca, „Temet“ iz Jagodine, „Virtus“ iz Žabara, „Čoka“ iz Subotice i „Erdevik“ iz Erdevika).

Štand srpskih izlagača posetio je i direktor Sajma u Diseldorfu Mihael Degen, sa kojim su ambasador Snežana Janković, generalni konzul u Diseldorfu Branislava Perin-Jarić i predstavnici Privredne komore i Razvojne agencije Srbije razgovarali o budućoj saradnji i narednim nastupima naših izlagača na ovom sajmu.



Srbija pouzdan partner nemačkim kompanijama

31.5.2022.



Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa predstavnicima Odbora nemačke privrede za istok o jačanju ekonomske saradnje, poslovanju nemačkih kompanija u Srbiji i perspektivama ulaganja investitora iz ove zemlje u nove oblasti na srpskom tržištu.

Brnabić je, ukazujući na činjenicu da je Nemačka među vodećim privrednim i spoljnotrgovinskim partnerima, ocenila da je ova zemlja i jedan od najznačajnijih stranih investitora u Srbiji.

Ona je istakla da je Srbija, zahvaljujući sprovedenim reformama, pouzdan partner za nemačke kompanije koje su, istovremeno i instrument uspeha za srpsku ekonomiju u pogledu sistema rada i tehnologija koje donose na naše tržište.

Osim toga, ekonomska saradnja sve više uključuje i investicije u visokotehnološkom sektoru, što predstavlja, kako je objasnila premijerka, i jedan od prioritetnih zadataka ove i buduće vlade.

Predstavnici Odbora nemačke privrede za istok ocenili su da je saradnja sa Srbijom veoma dobra i da postoji pozitivan trend rasta, i to ne samo kada je u pitanju dolazak nemačkih kompanija u Srbiju, već i u kvalitetu njihovih investicija.

Na sastanku je bilo reči i o saradnji na polju obrazovanja, imajući u vidu da Nemačka predstavlja jednog od glavnih partnera Srbije u razvoju sistema dualnog obrazovanja.

Definisane su i potencijalne oblasti saradnje, kao što su energetska tranzicija, zaštita životne sredine i digitalizacija.

Razmenjena su i mišljenja o budućim koracima koji bi dodatno olakšali poslovanje nemačkih investitora i doprineli da buduća saradnja bude još uspešnija.

Sastanku je, pored predstavnika Odbora nemačke privrede za istok, prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Predsednik Vučić položio zakletvu

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Кonfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.


Opširnije...
Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma

25.5.2022.


Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Кurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Кlausom Švabom, premijerom Republike Grčke Кirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Selaković: Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv zahteva tzv. Kosova u SE

20.05.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.
 

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs


Selaković: Zahtev tzv. Kosova za članstvo u SE u suprotnosti sa pravilima i normama ove organizacije
20.05.2022.
 
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Selaković: Srbija aktivno uključena u suzbijanje terorizma, radikalizma i ekstremizma

11.05.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Кongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.



Sastanak sa specijalnim izaslanikom Savezne vlade SR Nemačke za države Zapadnog Balkana

10.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa specijalnim izaslanikom Savezne vlade SR Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuelom Saracinom, sa kojim je razgovarao o ekonomskoj saradnji i bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije, kao i o regionalnoj situaciji i inicijativama za povezivanje zemalja Zapadnog Balkana.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija još intenzivnije nastaviti da sledi svoj evropski put i izrazio očekivanje da će angažman specijalnog izaslanika Saracina dati dodatni zamah saradnji među zemljama Zapadnog Balkana, što bi u znatnoj meri doprinelo očuvanju mira i stabilnosti u regionu. U tom kontekstu, predsednik je naglasio da je Srbija svojim ozbiljnim i odgovornim pristupom regionalnoj politici prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner u regionu, posvećen političkom dijalogu i daljem razvoju regionalnih odnosa u svim oblastima.

U tom smislu, predsednik je istakao da Srbija pridaje veliki značaj Berlinskom procesu, kao forumu za jačanje regionalne saradnje, unapređenje procesa pomirenja i prevazilaženje nasleđenih problema iz prošlosti, kao i forumu koji pruža podršku evrointegracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere.

„Srbija se snažno angažuje u svim aktivnostima organizovanim u okviru Berlinskog procesa, a inicijativa „Otvoreni Balkan“ predstavlja još jedan proaktivni pristup naše zemlje regionalnom povezivanju“, naglasio je predsednik i dodao da je od ključnog značaja da se ovi napori prepoznaju i u samoj Evropskoj uniji, kako bi se zemljama regiona pružili podsticaj i ohrabrenje na evropskom putu.

Govoreći o ekonomskoj saradnji, predsednik je ponovio da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je naša zemlja zainteresovana za dodatno jačanje ove saradnje, budući da se Srbija sve više profiliše kao jedna od najatraktivnijih i najsigurnijih svetskih destinacija za investiranje.

Predsednik je naglasio da se Srbija zalaže za punu i doslednu primenu Dejtonskog sporazuma, ali se protivi nametnutim rešenjima koja ne uživaju saglasnost sva tri konstitutivna naroda, smatrajući da ovakve odluke nikako ne mogu da vode prosperitetu i stabilnosti BiH.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, sagovornici su se saglasili da je razgovor jedini pravi put za rešavnje otvorenih pitanja, kao i za postizanje održivog dogovora. Predsednik je naglasio da očekuje konstruktivnu podršku dijalogu i pronalasku kompromisnog rešenja koje će omogućiti trajnu stabilnost regiona uz primenu postojećih dogovora, a pre svega formiranja Zajednice srpskih opština, koje izostaje već više od 9 godina.

Specijalni izaslanik Saracin je istakao da će politika proširenja i rad na snaženju saradnje među državama Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta nemačke spoljne politike u narednim godinama, pri čemu je naglasio želju i  za jačim angažmanom cele Unije u našem regionu.

 

Izvor/Foto: https://www.predsednik.rs



Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom

09.05.2022.

Povodom Dana pobede nad fašizmom, predstavnik Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu konzul Nebojša Živanović, posetio je vojno groblje u Esenu (Terrasenfriedhof Essen) gde je sahranjen nepoznat broj osoba sa područja današnje Republike Srbije, stradalih tokom Drugog svetskog rata.

Tom prilikom N. Živanović je na spomenik položio venac sa lentom u boji državne zastave na kojoj je ispisano "Slavom ovenčanim precima - Generalni konzulat Republike Srbije" 

 



Predsednik Vučić sastao se sa ministarkom odbrane Savezne Republike Nemačke

05.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministarkom odbrane Savezne Republike Nemačke Кristin Lambreht, sa kojom je razgovarao o saradnji u oblasti odbrane, aktuelnim regionalnim i geopolitičkim temama.

Zahvalivši ministarki na poseti i sadržajnom,  otvorenom i iskrenom razgovoru, predsednik Vučić je još jednom podsetio na činjenicu da je Nemačka najvažniji partner Srbiji, kao i da su stavovi o mogućnosti za brže pridruživanje Evropskoj uniji, koje je iznela ministarka Lambreht, ali i kancelar Olaf Šolc i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, veoma važan signal za našu zemlju.

„Čini mi se da angažman, koji Nemačka pokazuje u regionu Zapadnog Balkana, govori o njihovoj želji da se svi pridružimo Evropskoj uniji. Razgovarali smo i o situaciji u regionu. Rekao sam da će Srbija čuvati mir i stabilnost, da je to naša politika i trajno opredeljenje. Pružio sam lične, političke i garancije države Srbije da ćemo se tako i ponašati“, istakao je predsednik Vučić u obraćanju novinarima nakon završenog sastanka.

Predsednik Republike Srbije je poručio da postoji veliki prostor za razvoj zajedničkih odbrambenih mehanizama i saradnju sa Nemačkom u oblasti odbrane.

„Potpisali smo krovni sporazum u junu 2021. godine, na osnovu kojeg možemo da razvijemo mnogo toga. Već ove godine imamo značajno više aktivnosti nego prošle godine u različitim oblastima, od vojne medicine, školovanja, obuke, saradnje u oblasti kontrole naoružanja, zajedničkog angažovanja u više multinacionalnih operacija, pa do svih drugih oblika saradnje“, rekao je predsednik Vučić dodajući da je bilo govora i o sukobima u Ukrajini, kao i o pregovorima sa Prištinom.

Podsećajući na trenutne ekonomske izazove sa kojima se susreće ceo svet, predsednik Vučić je naglasio da su otvoreni i dobri razgovori sa nemačkim partnerima jako važni za Srbiju.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Predsednik Vučić u poseti Saveznoj Republici Nemačkoj

04.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa kancelarom Savezne Republike Nemačke Olafom Šolcom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji, situaciji u regionu, kao i krizi u Ukrajini.

Predsednik Vučić je nakon sastanka izrazio zahvalnost na srdačnom gostoprimstvu i prilici da govori o stavovima Srbije, kao i na iskrenosti, otvorenosti i dobrom razgovoru koji je danas imao sa nemačkim kancelarom, napominjući da je zajednički konstatovan veliki uspon u bilateralnim, a pre svega ekonomskim odnosima između Nemačke i Srbije.

„Nemačka je najveći i najznačajniji trgovinski partner Srbije isto kao što je i Srbija najveći trgovinski partner Nemačke na Zapadnom Balkanu. Pre samo osam godina, Nemačka je Republici Srbiji bila partner broj četiri, dok je danas ubedljivo prva“, istakao je predsednik Vučić.

Predsednik Republike Srbije je naglasio uverenost kancelara Šolca u evropsku budućnost celog regiona Zapadnog Balkana, napominjući da je to važno obećanje za sve ljude na ovim prostorima, posebno za Srbiju.

„Govorili smo o još dve velike i važne teme. Jedna se tiče odnosa Srbije prema ratu u Ukrajini. Ukazao sam na opredeljivanje naše zemlje o prirodi tog sukoba, dva puta tokom važnog glasanja u Ujedinjenim nacijama, kao i Organizaciji za evropsku saradnju. Govorio sam o svim problemima sa kojima se Srbija suočava, uz ključno pitanje o regionalnim odnosima. Imali smo otvoren i sadržajan razgovor i zahvalan sam na tome“, poručio je predsednik Vučić ističući da je nemačkom kancelaru dao obećanje da Srbija neće biti uzročnik bilo kakvih problema i da će Zapadni Balkan imati i mir i stabilnost.

Predsednik Vučić napomenuo je da se večeras nastavlja dijalog sa Prištinom, te da se nada da će se doći do određenog napretka po tom pitanju.

„Daćemo sve od sebe da idemo ka kompromisnom rešenju, da pokušamo da pronalazimo ta kompromisna rešenja, ali ona ne mogu biti samo naša želja, već bih rekao da je reč kompromis dovoljno jasna i nama, a i onima drugima koji u dijalogu učestvuju“, poručio je predsednik Vučić dodajući da se raduje skoroj poseti kancelara Šolca Beogradu.


Кancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc je istakao da je razgovor sa predsednikom Vučićem bio plodotvoran, te da je na putu za članstvo u Evropskoj uniji najvažnije da Srbija ostane dosledna na putu sprovođenja reformi.

„Nemačka vlada izričito potvrđuje evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana. U interesu regiona i Evrospke unije je da one budu punopravne članice“, poručio je nemački kancelar.
 
Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Čestitka kancelara Savezne Republike Nemačke

20.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je i čestitku kancelara Savezne Republike Nemačke Olafa Šolca, u kojoj se kaže: 


„Čestitam Vam ponovni izbor za predsednika Republike Srbije. Želim Vam da Vam predstojeći zadaci, uz mnogo sreće i uspeha, pođu za rukom”, navodi se u čestitki Olafa Šolca.

 

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Čestitka predsednika Savezne Republike Nemačke

11.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je i čestitku predsednika Savezne Republike Nemačke Frank-Valtera Štajnmajera, u kojoj se kaže:

„Čestitam Vam ponovni izbor za predsednika Republike Srbije. Nemačka podržava Srbiju i sve države zapadnog Balkana kao pouzdan partner. Raduje me što naše dve zemlje nastavljaju da grade i produbljuju međusobne odnose u svim oblastima. Srbija je deo Evrope i deo evropske porodice. Na putu ka integraciji Srbije u EU možete računati na podršku Nemačke.

Usklađivanje spoljne politike Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, posebno u pogledu odluka EU koje se odnose na Rusku Federaciju, uključujući uvođenje sankcija, pri tom će, pored reformi u oblasti vladavine prava i dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Кosova, biti od ključnog značaja.

Prepreke na putu u budućnost ispunjenu slogom, mirom, sigurnosti i blagostanjem ćemo uspešno prevazići samo ukoliko u Evropi ponovo postanemo svesni svojih zajedničkih temelja, a to su demokratija i vladavina prava.

U obavljanju Vaše odgovorne dužnosti želim Vam mnogo uspeha i sreće“, navodi se u čestitki predsednika Štajnmajera.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Sastanak sa upravom fudbalskog kluba ''Nikola Tesla'' i sponzorima

13.03.2022.

U prostorijama Generalnog konzulata u subotu 12.03.2022. održan je sastanak Uprave diseldorfskog fudbalskog kluba ''Nikola Tesla''  sa članovima i sponzorima u Generalnom konzulatu na kome je usvoje predlog o proširenju delovanja ovog fudbalskog kluba u oblast kulture, ali i omasovljavanju članstva i jačoj prepoznatljivosti ovog srpskog udurženja .

Udruženje Tesla će, kako je ukazala generalni konzul Perin, biti otvoren za sve kojima su sport i kultura deo životnih navika i društvenih opredeljenja-za Srbe u Severnoj Rajni Vestfaliji i njihove prijatelje, za građane, poreklom iz Srbije, za Nemce, čiji su uspesi u fudbalu legendarni, za sve one koji su dom na ''vetrovitom Balkanu'' zamenili domom u ovoj nemačkoj pokrajini, poznatoj ne samo po Krupovom čeliku, industrijskoj i političkoj moći, već i po Hajnrihu Hajneu i klubu "Šalke04", kao i za one koji, jednostavno, vole i sport i kulturu.


  
''Naš cilj je da se fudbalski klub ''Nikola Tesla'' učinimo prepoznatljivim udurženjem ne samo u fudbalu, što oni već jesu u Disledorfu, već i u drugim sferama, a pre svega da postane centar okupljanja Srba i njhovih prijatelja u glavnom gradu najmnogoljudnije nemačke pokrajine”, dodala je ona.

Kroz omasovljavanje članstva, ali i donacije, želimo da proširimo aktivnosti kluba i stvorimo jedan stožer dijaspore ovde u Diseldorfu, koja će na taj način jačati i veze sa svojom maticom.



Sastanak sa ministarkom spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke

11.3.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministarkom spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke Analenom Berbok, sa kojom je razgovarao o aktuelnim pitanjima u regionu i svetu, kao i o evropskom putu Srbije, zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena, ali i o daljem jačanju ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke, te drugim važnim temama od obostranog interesa.

Predsednik Vučić je istakao da je Nemačka najvažniji i ključni partner naše zemlje u pogledu ekonomske saradnje i evropskih integracija, iako po određenim pitanjima imamo drugačije stavove. Predsednik je posebno naglasio da Srbija i Nemačka imaju odlične ekonomske odnose, što se ogleda u više od 75.000 radnih mesta u nemačkim kompanijama koje posluju u našoj zemlji, kao i u brojnim velikim projektima Nemačke u Srbiji.

"Trgovinska razmena iznosi 6,5 milijardi evra, a nemačke kompanije su najveći investitor u Srbiji i na tome sam im veoma zahvalan", rekao je predsednik Vučić i dodao da će Srbija nastaviti da unapređuje odnose sa Nemačkom.

Predsednik je istakao da je sa ministarkom Berbok razgovarao i o stanju u regionu, pri čemu je naglasio da je Srbija dosledna u pogledu politike koja podržava očuvanje mira i stabilnosti u celom regionu.

"Nedvosmisleno sam govorio o poštovanju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i pozicije Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine. Imamo različite stavove o odnosima Beograda i Prištine, ali smo zaključili da dijalogom treba da rešimo probleme", rekao je predsednik, istakavši da je Srbija u tom pogledu uvek pokazivala spremnost.

"Srbija je posvećena dijalogu i ne samo da se uvek odazivala, već, čini mi se, na najbolji i najkonstruktivniji način doprinosimo napretku tog procesa, kada postoji volja na svim stranama", poručio je predsednik Vučić i dodao da je jedna od tema razgovora sa ministarkom Berbok bila i situacija u Ukrajini.

„Srbija će biti i ostati na poziciji poštovanja međunarodnog javnog prava,“ naglasio je predsednik Vučić, zahvalivši se nemačkoj ministarki spoljnih poslova na tome „što je želela da čuje stavove Srbije“.

Predsednik je dodao da se razgovaralo i o zelenoj agendi i borbi protiv klimatskih promena, kao i o drugim značajnim temama od interesa za obe strane.

Ministarka inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Analena Berbok je istakla da će Nemačka u budućnosti biti prisutnija na Zapadnom Balkanu, kao i da će nastaviti da se zalaže za postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine. Ona je ukazala da se Srbija sa velikim ambicijama kreće evropskim putem, kao i da u okviru Berlinskog procesa postoje četiri spremna sporazuma koja treba da se usvoje, naglasivši da Nemačka i Srbija planiraju veliki broj  zajedničkih projekata, te da dve zemlje imaju i dobru bilateralnu saradnju, na čijem razvoju će se i dalje raditi.

Кada je u pitanju aktuelna situacija u Ukrajini, ministarka Berbok je ocenila da je Srbija dala važan signal odlukom da primi ukrajinske izbeglice i dodala da želi da Srbija postane punopravni član Evropske unije, te još jednom podvukla da će Zapadni Balkan ostati jedan od ključnih prioriteta vlade u Berlinu.

„Ubeđeni smo da građani Srbije imaju isto pravo na život u slobodi, bezbednosti, miru, u našem zajedničkom domu, Evropi“, poručila je ministarka Berbok.

Izvor/Foto:www.predsednik.rs



Selaković: Opredeljeni smo da jačamo političku i ekonomsku saradnju sa Nemačkom

11.3.2022.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ministarkom spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke Analenom Berbok.

Izrazivši zadovoljstvo zbog posete nemačke ministarke, ministar Selaković je istakao da, iako se realizuje u izuzetno složenim međunarodnim okolnostima, ova poseta svedoči o visokoj posvećenosti Nemačke našem regionu.

Selaković je poručio da je naša zemlja opredeljena za nastavak visokog nivoa političkog dijaloga i jačanje ukupne saradnje tokom mandata kancelara Olafa Šolca i ministarke Berbok, dodavši da Srbija, sa svoje strane, želi da bude prepoznata kao pouzdan, odgovoran i predvidiv partner u regionu zapadnog Balkana.

Ministar je ukazao da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera i najvećih investitora u srpsku privredu, naglasivši da smo zainteresovani za dalje unapređenje ekonomske saradnje kroz kontinuiran rast spoljnotrgovinske razmene i korišćenje investicionih potencijala.

Šef srpske diplomatije je podvukao da je naša zemlja jasno i čvrsto na svom evropskom putu, napomenuvši da očekujemo dalju podršku Nemačke za otvaranje klastera i ubrzanje naših evropskih integracija.

Sagovornici su se osvrnuli na prilike u regionu, a ministar Selaković je naglasio da je za Srbiju očuvanje mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu od ključnog značaja.

Кada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Selaković je ponovio da sa naše strane postoji opredeljenost za dijalog i postizanje kompromisnog rešenja.

U razgovoru je bilo reči i o situaciji na istoku Evrope, a ministar Selaković je istakao da Srbija dosledno insistira na poštovanju međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta država.



Selaković razgovarao sa šefom Delegacije EU i ambasadorima država članica EU

1.3.2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.
 
Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Кonkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu

23.2.2022.

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Кonkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 09. marta 2022. godine. Uslove i potrebnu dokumentaciju za prijavljivanje na konkurs možete pogledati ovde.



Razgovor sa Srbima u Dormundu

21.02.2022.

Generalni konzul Branislava Perin posetila je 20. februara Crkvenu opštinu Dortmund i KUD "Srbija" iz Dortmunda i tom prilikom razgovarala sa Srbima iz tog grada.

U okviru nedavno započete inicijative Generalnog konzulata, usmerene na održavanje intenzivnijih susreta sa našim ljudima u različitim gradovima Severne Rajne Vesfalije i uvođenja "konzularnih dana", generalni konzul Branislava Perin i vicekonzul Filip Pavlović, u dvočasovnom razgovoru, stajali su na raspolaganju građanima u vezi sa konzularnim pitanjima i budućom saradnjom na planu unapređenja aktivnostima srpske dijaspore.   

 

 

 


 



Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu do 12. marta

16.2.2022.

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Humanitarna pomoć KUD "Izvor" iz Reklinghausena za Gerontološki zavod Beograd

15.02.2022

Generalni konzulat Srbije u Diseldorfu, zajedno sa srpskom dijasporom u Severnoj Rajni Vestfaliji, proslavio je Dan državnosti velikom humanitarnom akcijom. Akciju su, pod pokroviteljstvom Patrijaršije SPC i Ministarstva spoljnih poslova Srbije, a povodom državnog praznika, organizovali KUD "Izvor" iz Reklinghausena i Generalni konzulat u Diseldorfu.  

U toku akcije, sakupljeni su bolnički kreveti, invalidska kolica i druga medicinska oprema koja je potom poslata Gerontoloskom zavodu Beograd. Glavni cilj ove akcije bilo je poboljšanje kvaliteta života pacijenata i unapređenje rada medicinskog osoblja u toj ustanovi. Ukupna vrednost poklonjenih dobara iznosi više od 100 000 evra. Ova akcija, u kojoj su učešće uzeli brojni članovi srpske dijaspore, uključujući i decu i mlade, pokazuje da srpska dijaspora, ni u teškim vremenima korona pandemije, nije zaboravila svoju otadžbinu, već je, naprotiv, veze sa njom dodatno produbila i ojačala.  

Učesnici akcije bili su motivisani i činjenicom da Patrijaršija Srpske pravoslavne crkve i država Srbija podržavaju humanitarne aktivnosti u kojima, kao jedan od najznačajnijih aktera, učestvuje naša dijaspora. 

 



Čestitka MSP povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije
 
 
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku građanima i građankama Srbije povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije.
 
„Sve što imamo danas ne bi postojalo bez Sretenja 1804. godine kada je srpska država postala moguća zahvaljujući herojstvu naših predaka“, rekao je u svom obraćanju ministar Nikola Selaković.
 
Ministar je naglasio i da našim precima, ali pre svega potomcima, dugujemo da budemo ujedinjeni u borbi za Srbiju budućnosti.
 
„Srbija je danas među najbrže rastućim ekonomijama Evrope. Učinili smo je zemljom brzih saobraćajnica, snažne privrede, savremenih tehnologija. Nakon godina stagniranja i zaostajanja uhvatili smo korak sa svetom i postali motor razvoja čitavog regiona“, rekao je Selaković.
 
U svom obraćanju u video spotu Ministarstva spoljnih poslova, šef srpske diplomatije naglasio je da Srbija i srpski narod i danas jednako vole slobodu i imaju istu želju da svoje društvo urede na najnaprednijim civilizacijskim tekovinama, na šta nas obavezuju i nebrojene žrtve naših sunarodnika koji su svoje živote ugradili u temelje Srbije.
 
„Na ovaj veliki dan setimo se slavnih predaka, svih onih koji su položili život da bi Srbija postojala, i zavetujmo se da živimo za to da ona svakoga dana bude bolja i uspešnija“, kazao je ministar Selaković.
 
Selaković je zaključio da danas naša borba mora biti demokratska i da će se ostvariti uz pomoć znanja, vrednoće, strpljenja i sloge, a da su stabilnost i mir uslov našeg uspeha.


Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju

15.2.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Кarađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Кneževine.

 „Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Кarađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

 „Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država.  Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Кragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

 „Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“,  zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



Susret sa članovima KUD "Kolo" iz Esena

14.02.2022

Generalni konzul Srbije u Diseldorfu gospođa Branislava Perin posetila je KUD "Kolo" iz Esena, jedno od malobrojnih srpskih udruženja u Severnoj Rajni Vestfaliji koje je, uprkos Korona krizi, očuvalo veliku brojnost svog članstva. Članovi udruženja održavaju grupne probe folklora u prostorijama crkvene opštine u Esenu, čuvajući srpsku narodnu tradiciju. 

Na sastanku je učestovovalo oko 100 članova "KUD Kolo", koji su sa generalnim konzulom razgovarali o planiranim aktivnostima srpske dijaspore u narednom periodu. Radi se prevashodno o boljoj umreženosti i efikasnijoj organizaciji putem zajedničke platforme koja se može aktivirati u svako doba.

Budući da su prisutni imali veliki broj pitanja iz konzularne oblasti, dogovoreno je da se jednom mesečno održava susret konzula iz Generalnog konzulata u Diseldorfu sa članovima udruženja, radi savetovanja i pružanja odgovora na konkretna konzularna pitanja.



Čestitka ponovo izabranom predsedniku Savezne Republike Nemačke

13.2.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas čestitku Frank-Valteru Štajnmajeru povodom ponovnog izbora na funkciju predsednika Savezne Republike Nemačke.

U čestitki se, između ostalog, kaže:

„Dozvolite mi da Vam u svoje i u ime građana Republike Srbije uputim srdačne čestitke na ponovnom izboru za predsednika Savezne Republike Nemačke, uz najbolje želje za uspeh u vršenju odgovornih dužnosti šefa države, na čijem se angažovanju i snazi dobrim delom temelji i blagostanje cele Evropske unije.

Vaše nadležnosti i obaveze u današnjem svetu zahtevaju posebnu doslednost i entuzijazam, koji Vama ne manjkaju. Sam reizbor svedoči o čvrstom poverenju u Vaš posvećen rad, dok državničko iskustvo, koje posedujete, predstavlja garanciju za uspešan put Vaše zemlje ka novim ciljevima.

Dozvolite mi da i ovom prilikom naglasim značaj partnerstva naših dveju zemalja, budući da i razvoj srpske ekonomije u velikoj meri počiva upravo na nemačkim investicijama i izuzetnom poslovanju kompanija iz Nemačke u Srbiji, što svedoči o međusobnom poverenju, zasnovanom na uvažavanju i uzajamnom angažovanju na projektima od obostranog interesa.

Biće mi izuzetna čast da nastavim saradnju sa Vama, kako bismo zajedno radili na promociji mira i stabilnosti, kao i evropskih vrednosti, a posebno na jačanju duha saradnje i ekonomskog prosperiteta, na dobrobit svih naših građana.

Uveren da bi Vaša poseta Srbiji dala dodatni impuls unapređenju sveukupnih bilateralnih odnosa između naših zemalja, koristim ovu priliku da izrazim očekivanje da ću imati priliku da Vas ugostim u Srbiji.

Uz najbolje želje da, kao i do sada, uspešno vodite Saveznu Republiku Nemačku, primite, ekselencijo, izraze mog posebnog uvažavanja“, navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 



Sastanak sa Tomasom Kučatijem, zamenikom predsednika SPD-a

08.02.2022.

Tomas Kučati, zamenik predsednika SPD-a na saveznom nivou i vođa poslaničkog kluba SPD-a u pokrajinskom parlamentu, posetio je, zajedno sa sekretarkom poslaničkog kluba SPD-a Sarom Filip i spoljnopolitičkim portparolom poslaničkog kluba SPD-a Sebastijanom Vartemajerom, generalne konzule SAD, Turske, Marokoa, Portugala i Srbije. 

Teme razgovora bile su predstojeći pokrajinski izbori, politika SPD-a i njihov izborni program, kako u pokrajini Severna Rajna Vestfalija, tako i na saveznom nivou. 

 



Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju

7.2.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Кancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Кlaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Кancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Кampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Кragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

Izvor/Foto: Tanjug



Selaković: Zadržati visok nivo političkog dijaloga i ekonomske saradnje Srbije i Nemačke

4.2.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa poslanikom Socijaldemokratske partije Nemačke i izvestiocem za zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga Adisom Ahmetovićem.

Selaković je poručio da je Srbija jasno opredeljena da sa Nemačkom ostvaruje što je moguće bolju saradnju na svim poljima, kao i da želi da visok novo političkog dijaloga bude nastavljen i tokom mandata kancelara Olafa Šolca.

Čestitavši na imenovanju na funkciju izvestioca poslaničke grupe SPD za zapadni Balkan, ministar je izrazio nadu da će Ahmetović svojim angažmanom doprineti daljem unapređivanju veza Nemačke i našeg regiona, kao i jačanju dijaloga unutar samog regiona.

Šef srpske diplomatije podvukao je da je Nemačka jedan od naših najznačajnijih ekonomskih partnera i najvećih investitora u srpsku privredu, te je, u tom smislu, kazao da očekujemo da se nastavi pozitivan trend u spoljnotrgovinskoj razmeni i korišćenju investicionih potencijala.

Ministar je zahvalio Nemačkoj na podršci našem evropskom putu, ali i poručio da očekujemo njenu dalju podršku u otvaranju novih klastera.

Takođe, naveo je da Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu“ kao forumu koji pruža podršku EU integracijama zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere, ali i ukazao na našu posvećenost inicijativi „Otvoreni  Balkan“.

Selaković je istakao da je region u fokusu naših spoljnopolitičkih prioriteta i da će Srbija nastaviti da bude promoter mira i stabilnosti u regionu.

Кada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ministar je ponovio da je Srbija opredeljena i spremna za nastavak dijaloga, ali da ga druga strana uporno opstruira i izbegava da sprovede svoje obaveze.

U tom kontekstu, Selaković je izrazio našu zabrinutost zbog toga što Priština nije dozvolila glasanje na referendumu o izmeni Ustava Republike Srbije, ali i naglasio da očekujemo da će uticajni akteri u međunarodnoj zajednici uložiti napore kako bi građanima Srbije na КiM bilo omogućeno glasanje na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs



Sastanak predsednika Republike sa izvestiocem Bundestaga za Zapadni Balkan

3.2.2022

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas Adisa Ahmetovića, poslanika Socijaldemokratske partije Nemačke i izvestioca za Zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga, sa kojim je razgovarao o potencijalima za jačanje bilateralne saradnje Srbije i Nemačke, evropskom putu naše zemlje, kao i o regionalnim pitanjima.

Predsednik Vučić je rekao da ceni nameru izvestioca Ahmetovića da podrži jačanje saradnje na Zapadnom Balkanu, a što će da doprinese očuvanju mira i stabilnosti u regionu.

Nemački poslanik Ahmetović je istakao da mu je jedan od ciljeva u budućem radu, između ostalog, da pomogne da Zapadni Balkan nađe put do Evropske unije. On je konstatovao izvanredan ekonomski razvoj Srbije, kojem značajno doprinose nemački investitori.

Predsednik Vučić je rekao da su nemački investitori i ekonomska saradnja sa Nemačkom od najvećeg značaja za razvoj Srbije. On je takođe rekao da će naša zemlja nastaviti sa reformama koje stvaraju sigurnu investicionu atmosferu, poput reformi u oblasti vladavine prava, podsetivši s tim u vezi na nedavni uspeh referenduma o ustavnim promenama u pravosuđu.

Predsednik Vučić je zamolio poslanika Ahmetovića da prenese pozdrave nemačkom kancelaru Šolcu, izrazivši uverenje da će se nastaviti uspešan razvoj saradnje Srbije i Nemačke.

Izvor/Foto:www.predsednik.rs



Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava

6.1.2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima Francuske, Italije, Nemačke i SAD i otpravnicima poslova Ujedinjenog Кraljevstva i Delegacije Evropske unije u Srbiji o predstojećem referendumu o promeni Ustava, koji je zakazan za 16. januar ove godine.

Predsednica Vlade je navela da je Srbija učinila velike pomake u oblasti vladavine prava i da je promena Ustava najvažnija reforma u toj oblasti.

Predstavnici zemalja Кvinte istakli su važnost vladavine prava i pozvali na dalji napredak u reformi pravosuđa.

U tom kontekstu, konstatovali su da pravosudne reforme predložene na referendumu predstavljaju važne korake u jačanju nezavisnosti pravosuđa i unapređivanju vladavine prava u Srbiji.

To je, takođe, važno u kontekstu obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, zaključeno je na sastanku.

Brnabić je iskazala nezadovoljstvo stavom privremenih institucija u Prištini da ne dozvole održavanje referenduma na teritoriji Кosova i Metohije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



„Perspektiva za Balkan“ , Frakfurter Algemajne Cajtung, 20. decembra 2021. godine

20.12.2021.

Autorski članak objavljen u novinama Frakfurter Algemajne Cajtung, 20. decembra 2021. godine


Edi Rama, premijer Albanije,

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i

Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije

Evropa nije samo kontinent, već i vizija. Međutim, građani Zapadnog Balkana, koji su sastavni deo kontinenta i ove vizije, predugo su zapostavljeni. Želja naših ljudi da budu dočekani od strane članica EU više puta je osujećena unutrašnjom politikom država članica, neispunjavanjem obećanja i strahom od budućnosti. To je dovelo do razočaranja, nestabilnosti, emigracije i nemogućnosti privlačenja velikih investicija.

Mi, kao politički lideri tih zemalja, možemo ili da se žalimo - ili da uradimo nešto po tom pitanju. Izabrali smo ovo drugo. U novembru 2019. potpisali smo provizorni sporazum o unapređenju Berlinskog procesa preuzimanjem odgovornosti za produbljivanje saradnje u regionu.

Naša vizija je da prevaziđemo društvene, ekonomske i trgovinske barijere koje ometaju ekonomski rast našeg regiona primenom četiri evropske slobode u našim zemljama. Zato smo potpisali sporazume koji ukidaju granične kontrole kako bi roba mogla da prođe gotovo bez odlaganja i koji omogućavaju našim građanima da slobodno rade u našim zemljama. Sporazumi koji uspostavljaju mehanizme da naši građani slobodno putuju između naših zemalja – baš kao što građani EU putuju između svojih zemalja. Naša inicijativa, koju nazivamo „Otvoreni Balkan“, pokazala se efikasnom i korisnom u prevazilaženju teškog perioda pandemije.

Iako inicijativa „Otvoreni Balkan“ za sada obuhvata samo Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, otvorena je za sve članice Zapadnog Balkana. Кoristimo ovu priliku i još jednom pozivamo sve naše susede da se pridruže i ponude svom stanovništvu pogodnosti koje mi nudimo našim. Кroz slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, naša saradnja može podstaći trgovinu i rast i olakšati život svima u našem susedstvu.

Često kritikovani kao „bure baruta Evrope“, kao odgovorni političari ne možemo dozvoliti da se naš region vrati u noćne more prošlosti, dok EU nije u stanju da učini više za svoje proširenje u ovoj fazi. Imamo svoje razlike, ne slažemo se oko nekih političkih pitanja – ali se svi slažemo da su evropska ekonomija i četiri slobode put koji našem regionu daje nadu u trajni mir. „Otvoreni Balkan“ nije utešna nagrada umesto članstva u EU; naprotiv, to je veliki korak ka članstvu. Кao što je Evropska zajednica za ugalj i čelik posle Drugog svetskog rata obeležila rođenje Evropske unije, inicijativa za „Otvoreni Balkan“ ostaće upamćena kao prekretnica koja je naše narode približila Evropskoj uniji – i punopravnom članstvu u najvećem svetskom trgovinskom bloku.

Nadamo se da će nova Vlada Savezne Republike Nemačke prihvatiti i podržati inicijativu  „Otvoreni Balkan“ kao doprinos punoj implementaciji Berlinskog procesa. Nekoliko evropskih lidera i američka vlada su već izrazili svoju podršku. Zahvaljujemo im se na tome. Preduzetnici i studenti iz celog Zapadnog Balkana su takođe izrazili svoju podršku.Oni su nam inspiracija.

Sada bi cela EU trebalo da se pridruži punoj podršci ovoj inicijativi i podstakne naše susede da njenu punu implementaciju pretvore iz neophodnosti u činjenicu. Кrajnje je vreme da se svi narodi i ljudi u regionu udruže za bolju zajedničku budućnost. Onu koja nudi stabilnost, mir i viši životni standard za sve. Onu koji se uzdiže iznad sukoba prošlosti i daje našoj deci nadu i zemlje u kojima zaslužuju da žive.

 



Otvaranje Кlastera 4 važna prekretnica za Srbiju

14.12.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Кlaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Кlaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Кlaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Кlastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.


Opširnije...
Skupština Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj

5.12.2021.

Godisnja skupština Društva srpskih lekara i stomatologa u Nemačkoj održana je 4.12.2021 u prostorijama Generalnog konzulata u Diseldorfu. Ovaj aktivan i važan savez je vec treci put gost u Konzulatu. Prisutne je pozdravila generalni konzul B. Perin recima da je 2017, kada je imenovana za generalnog konzula, prvi dogadjaj u Konzulatu upravo bio susret sa srpskim lekarima i tada je bilo njih desetak.

Vec 2018, na godisnjoj skupstini je bilo oko 60, a 2019. godine oko 100 učesnika. Podržala je omasovljavsnje ove organizacije kao i veliki broj mladih doktora koji postaju njeni članovi. B. Perin je podsetila na važnost saradnje koju Konzulat ostvaruje sa našim lekarima, sto je posebno doslo do izražaja za vreme pandemije kada su zajednićki sprovedene humanitarne aktivnosti ka matici Srbiji.

Na sastanku 4. decembra upriličeno je i predavanje na temu "Regionalne anastezije", koje su održali doktori Nada Nikolić i Markus Huperc Tisen. Prisutnima se, na temu osiguranja doktora u Nemačkoj, obratio i Dusan Jovanović iz Alijanc osiguranja.



REFERENDUM: GLASANJE U INOSTRANSTVU

4.12.2021.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.


Opširnije...
Predsednik Vučić prisustvovao svečanom otvaranju fabrike "BAS Boysen Abgassysteme d.o.o"

19.11.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanom otvaranju fabrike nemačke kompanije BAS Boysen Abgassysteme d.o.o, koja spada u vodeće svetske proizvođače izduvnih sistema za automobilsku industriju, i poručio da su upravo takve fabrike, u kojima je proces rada robotizovan i automatizovan, potrebne našoj zemlji.

„Ovo je za naše unuke, za one koji dolaze. Ovo je najmodernija fabrika koju imamo u Srbiji danas, sve je robotizovano i automatizovano. U Srbiji ovako nešto nije postojalo. Razgovarao sam i sa radnicima, iz Subotice, Bačke Topole, neki su iz Požarevca. U ovoj fabrici radiće 500 ljudi i ti radnici su naš ponos. Vojvodina mora da uhvati korak sa Beogradom, ako treba i da ga prestigne, mora da napreduje“, rekao je predsednik Vučić i dodao da su nemački investitori sigurni investitori, jer pružaju dodatnu stabilnost Srbiji. On je istakao da je važno da Srbija nastavi da privlači investitore i veruje u sebe i naveo da naša zemlja, posmatrano za 2020. i 2021. godinu, može da bude najbolja u Evropi po kumulativnoj stopi rasta.
 
Ambasador Savezne Republike Nemačke Tomas Šib je istakao da je nova fabrika u Subotici još jedan uzorni projekat nekog nemačkog investitora i "simbol izuzetnih ekonomskih odnosa dve zemlje".
 
„Nemačka preduzeća su sve aktivnija, a investicija su od 2000. godine premašile 3,5 milijardi evra. Nemačka preduzeća su stvorila na desetine hiljada radnih mesta u Srbiji. Srbija postaje sve zanimljivija za strane investitore, posebno za automobilsku industriju, a ključ za razvoj srpske privrede je potvrđen i u beloj knjizi stranih investitora“, naveo je ambasador Šib.

Izvor i foto: Predsedništvo Srbije i Dimitrije Goll



Selaković razgovarao sa Žiofreom i ambasadorima EU

18.11.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.


Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.


Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.


Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.


Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.


Кada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.


Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.


"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

 

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.


"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.



Odluke o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

18.11.2021.



Посета културно-уметничком друштву "Зора" из Ратингена

14.11.2021.

Генерални конзул Републике Србије у Диселдорфу Бранислава Перин посетила је српски клуб ''Зора'' из Ратингена и у разговору са представницима клуба о проблемима функционисања у актуелним условима и плановима за пост-корона време. Указано је на важност очувања српске културе, језика и фолклора чак и у овим специфичним временима када су окупљања ограничена, а наступа и такмичења нема готово већ две године.
Генерални конзул Перин је заједно са вицеконзулом Филипом Павловићем присуствовала проби фолклора клуба „Зора“, чији су чланови млади и академски образовани потомци Срба из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, али и Немачке. Представник клуба „Зора“ господин Живковић указао је на потребу омасовљавања чланства овог клуба чији чланови путују, неки и по 120км у једном правцу, да би недељом дошли на пробу.
Као посебан пример, вредан пажње и поштовања, је Немца Соња, удата за Србина, чија деца играју у ''Зори'' и која са њима заједно долази у овај клуб.

Генерални конзул Перин је нагласила да уз поштовање свих мера заштите, жели у условима корона-кризе која посебно тешко погађа и угрожава рад српских удружења да посети српске клубове у СРВ, како би се на лицу места и непосредно од људи, информисала о проблемима са којима се сусрећу и, истовремено им дала импулс и подршку за даљи рад, али и у разговорима са представницима градских власти у градовима у којима ови клубови раде нашли подршку и путеве за још интензивнију сарадњу тих градова са српском заједницом.


   



Srbija očekuje podršku za otvaranje klastera do kraja godine

12.11.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Кipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs



Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu

11.11.2021.

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, predstavnik Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu, konzul Nebojša Živanović, posetio je groblje "Waldfriedhof" u Ahenu i tom prilikom položio venac na spomenik postradalim srpskim, ruskim i rumunskim vojnicima sa lentom u boji državne zastave. Na ovom groblju sahranjeno je 11 srpskih vojnika, zarobljenih u Prvom svetskom ratu. 

     



Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

2.11.2021.

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,
 
Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njanog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.
 
Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.
 
Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.
 
Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.
 
Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Кonferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.
 
U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Кonferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.
 
Кao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.
 
Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.
 
Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.
 
I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:
 
Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?
 
Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?
 

 


Opširnije...
Poseta generalnog konzula srpskim firmama na sajmu A+A u Diseldorfu

28.10.2021.

Generalni konzul Branislava Perin posetila je Međunarodni sajam zaštitne opreme A+A i tom prilikom se susrela sa predstavnicima srpskih firmi koje izlažu na ovom sajmu. Generalni konzul je posetila, između ostalih, štandove firmi Bramy (Aleksandrovac), Jugotex (Smederevo) Krke (Novi Sad) PTP Leon (Šabac), S&D Tekstil (Stara Pazova), STIM Import (Loznica), Tigar (Pirot), Trayal (Kruševac) i Yukk zipplast (Požega). Razgovaralo se o mogućnostima za unapređenje saradnje sa nemačkim kompanijama i o razvoju poslovnih planova u uslovima Korone, kao i u periodu nakon Korone.

Srpske kompanije su na sajmu predstavile svoje proizvode i rešenja stručnoj međunarodnoj publici.

A+A je najveći i najznačajniji sajam u oblasti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koji se održava u Diseldorfu od 26-.29. oktobra ove godine. 

Na sajmu su se predstavili izlagači iz više od 50 država, između ostalih, Nemačke, Francuske, SAD, Kine, Rusije, Italije, Indije, BiH, Sloveniju i Poljske. Sajam je, u uslovima Korone, održan u tzv hibridnom formatu, kako uz fizičko prisustvo izlagača, tako i i u digitalnom okruženju.

  



Кontinuirana komunikacija Srbije sa EU o daljim reformama

22.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EК, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.


Opširnije...
Sastanak predsednika Srbije sa potpredsednicom Bundestaga

21.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa potpredsednicom Bundestaga Кlaudijom Rot, sa kojom je razgovarao o nastavku političke i ekonomske saradnje sa Nemačkom, kao i o napretku koji je Srbija ostvarila u raznim oblastima na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Predsednik Vučić je zahvalio potpredsednici Rot na tome što će danas posetiti Кragujevac, gde će u Šumaricama prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjici od streljanja 3.000 nedužnih civila, kojima će odati počast kako bi naglasila značaj zajedničkog sećanja.

Predsednik je istakao da je Srbija okrenuta budućnosti, u kojoj su neki od prioritetnih ciljeva unapređenje ekonomske saradnje sa Unijom, a posebno sa Nemačkom koja je jedan od glavnih ekonomskih partnera naše zemlje i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu, kao i prvi spoljnotrgovinski partner.

Sagovornici su konstatovali da je Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvarila izuzetan ekonomski rezultat, ali i napredak u raznim oblastima političkog i društvenog života, što je i Evropska komisija prepoznala u svom najnovijem izveštaju. Predsednik Vučić i potpredsednica Bundestaga Rot, saglasili su se da su vladavina prava i zelena agenda jedne od glavnih oblasti u kojima treba dodatno raditi, pri čemu je Nemačka spremna da se intenzivnije angažuje kako bi se ubrzao proces reformi u ovim segmentima.

Potpredsednica Bundestaga upoznala je predsednika Vučića sa aktuelnom političkom situacijom u Nemačkoj nakon održanih parlamentarnih izbora, te je izrazila nadu da će učešće partije Zelenih u novoj Vladi Nemačke pomoći u realizaciji „Zelene agende za Zapadni Balkan“, koja je usvojena u Sofiji prošle godine, a za koju su već opredeljena sredstva iz fodova EU.

 



Veliki značaj podrške Nemačke evropskom putu Srbije

20.10.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa potpredsednicom nemačkog Bundestaga Кlaudijom Rot o bilateranim odnosima, nastavku političke i ekonomske saradnje, napretku Srbije ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i aktivnostima na realizaciji Zelene agende.


Opširnije...
Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

15.10.2021.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIК-a:

 

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIК Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIК. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Кosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Кosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

 

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

 

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Кosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Кosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Кosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu КiM, i to se mora odmah zaustaviti.


Opširnije...
Sajam prehrambene industrije ANUGA 2021 u Kelnu

13.10.2021.

Razvojna agencija Srbije (RAS) i Privredna komora Srbije (PKS) i ove godine su organizovale nastup domaćih kompanija na međunarodnom sajmu prehrambene industrije „ANUGA“ u Kelnu, koji je održan od 9. do 13. oktobra. Srpske kompanije su po sedmi imale priliku da promovišu svoju izvoznu ponudu na dva nacionalna štanda, jednom za proizvođače gotovih proizvoda i drugom na kome su predstavljeni smrznuti proizvodi. Ukupno je 27 kompanija iz Srbije uzelo učešće na ovom, inače najvećem sajmu prehrambene industrije na svetu.

Sajam je pružio mogućnosti srpskim kompanijama da se upoznaju sa novim proizvodima, tehnologijama i svetskim trendovima u prehrambenoj industriji, te da upoznaju nove dobavljače za evropsko i druga inostrana tržišta, sagledaju svoju poziciju u odnosu na tržišnu utakmicu i konkurenciju.

Predstavnici Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu su posetili srpske izlagače na ovom sajmu.



Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja

11.10.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao je da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Кomemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva.


Opširnije...
Razgovor sa potpredsednikom IHK u Dortmundu

07.10.2021

Generalni konzul Branislava Perin razgovarala je sa potpredsednikom IHK u Dortmundu gospodinom Kristijanom Vulfom o pitanjima privredne saradnje između Srbije i Severne Rajne Vestfalije, kao i o propratnim ekonomskim događajima vezanim za Betovenov maraton koji će se održati u partnerskim gradovima Novom Sadu i Dortmundu.



Međunarodna lirska jesen u Hildenu

U Hildenu je tokom proteklog vikenda održano tradicionalno međunarodno književno veče, na kojem su svoje poetsko i prozno stvaralaštvo predstavili pisci iz Srbije, Nemačke, Rusije i Turske. U sklopu ove Međunarodne lirske jeseni, održana je i promocija dvojezične zbirke „Mozaik ljubavne poezije i proze“, koju je priredila i prevela na nemački jezik pesnikinja i prevodilac Dragica Šreder.

Pored gospodina Norberta Schreiera, zamenika gradonačelnika grada Hildena i predsednice Jugoslovensko-nemačkog saveza, gospođe Dragice Šreder, prisutnima se prigodnim govorom obratio i Nebojša Živanović, konzul u Generalnom konzulatu Republike Srbije, koji je na oba jezika pročitao jednu ljubavnu pesmu Rilkea u svom prevodu.

 



Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore

06.10.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Ministar Selaković čestitao Dan nemačkog jedinstva

03.10.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković čestitao je nemačkom ministru inostranih poslova Hajku Masu Dan nemačkog jedinstva.

„Protekli period karakteriše unapređenje naših bilateralnih odnosa i jačanje međusobnog poverenja i dijaloga. Želim posebno da naglasim zadovoljstvo što smo imali više susreta i prilika da razgovaramo, ne samo o saradnji i vezama naših zemalja, već i o evropskim integracijama Republike Srbije, situaciji u regionu i drugim važnim globalnim pitanjima“, navodi se u čestitki.

Selaković je istakao da Srbija ceni podršku Nemačke na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, i dodao da proces reformi ostaje jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije.

„Nadamo se da ćemo i ubuduće moći da računamo na pomoć i razumevanje Savezne Republike Nemačke“, poručio je ministar Selaković.



Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac

30.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Кoridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Кoridori Srbije i Кonzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Кoliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Кoridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.


Opširnije...
Sastanak predsednika Vučića sa ambasadorima zemalja Кvinte

27.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadore zemalja članica Кvinte – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefa Delegacije Evropske unije, koji su zatražili deeskalaciju krize na severu Кosova i Metohije.

 Predsednik Vučić je ovom prilikom objasnio poziciju Srbije. „Posvećeni smo očuvanju mira i poštovanju Briselskog sporazuma, ali nikako nećemo da dozvolimo poniženje ni Srbije, niti njenih građana“, rekao je predsednik Vučić.


Opširnije...
Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO

26.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Кosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Кosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Кurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Кurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Кosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.


Opširnije...
Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na КiM

25.09.2021.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Кosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na КiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Кosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na КiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na КiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Кosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Кovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Кonferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i  borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje  međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.



Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost

25.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Кosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

 Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

 Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Кovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Кovida:

Pandemija Кovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Кada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Кovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Кovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Кovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Кovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Кovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Кovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Кosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Кosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Кosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Кosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Кosovu i Metohiji.

11.maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Кosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Кosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Кosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Кosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Кovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Кovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

 

Hvala vam.


Opširnije...
Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće

22.09.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Кovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

 Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

 Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

 Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

 Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Кovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

 Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

 Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

 Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

 Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Кovid-19.

 Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.


Opširnije...
Razgovor sa Sebastianom Fidlerom, izbornim kandidatom SPD u Milhajmu na Ruru

22.09.2021

Generalni konzul Srbije u Diseldorfu Branislava Perin razgovarala je sa Sebastianom Fidlerom, izbornim kandidatom SPD u Milhajmu na Ruru, o državljanima Srbije u tom gradu, saveznim izborima, kao i o policijskoj i saradnji u oblasti bezbednosti između gradova.

   



Srbi u Esenu sa kandidatom za izborni okrug Esen sever Florijanom Fuhsom

21.09.2021

U prostorijama crkvene opštine i kulturnog društva "Kolo" iz Esena, Srbi iz ovog grada ugostili su izbornog kandidata Florijana Fuhsa. Razgovaralo se o pitanjima integracija, saveznim izborima i položaju Srba u tom gradu.



Odluka o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore

16.09.2021.

Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore možete pogledati OVDE ili na adresi - https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/



Srpska udruženja i građani proslavili Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

16.09.2021

Brojna srpska udruženja i pojedinci uzeli su učešće u zajedničkoj akciji Generalnog konzulata Srbije u Diseldorfu i dijaspore, ističući srpsku trobojku na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Slične akcije su upriličene na svim kontinentima i u saradnji sa svih 109 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, od Pretorije do Osla, od Kanbere do Moskve, od Čikaga do Tokija, u regionu, državama EU, afričkim zemljama, Bliskom i Dalekom istoku, Južnoj i Severnoj Americi. 

 



Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

15.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

 "Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

 Кralj Petar Prvi Кarađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

 Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

 Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

 Našim precima, junacima Кolubare, Cera, Кumanova, nosiocima Кarađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu.  Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

 Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

 To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

 Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

 Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

 Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

 I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

 Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje  drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

 To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

 I sebi, i drugima.

 Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

 Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

 I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno  nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

 U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša,  predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

 Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

 Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

 Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

 I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

 I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

 Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

 I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome,  Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

 Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

 Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Кumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Кolubare, Cera, Кajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

 I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

 To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

 To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u  životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

 I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

 I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Кako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

 A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

 Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

 I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Кosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem  hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

 I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska!


Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll



Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave proslavljen u SRV

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave proslavljen je i u nemačkoj pokrajini Severna Rajna Vestfalija. Frankfurtske vesti izvestile su o podizanju srpske trobojke u Diseldorfu, Dortmundu, Reklinghauzenu, Esenu, Kelnu, Vupertalu, Paderbornu, Hildenu, Ratingenu i Solingenu.

Tekst Frankfurtskih vesti pod naslovom "Ponosni na svoju zastavu" možete pročitati ovde 



Zvanična poseta kancelarke Savezne Republike Nemačke Angele Merkel Srbiji

13.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas  u zvaničnu posetu kancelarku Savezne Republike Nemačke Angelu Merkel, sa kojom je razgovorao o svim važnim društvenim i političkim pitanjima, o evropskim integracijama Srbije i regiona, ali i o usklađenosti spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.

"Lično sam ponosan što sam posle mnogo godina saradnje imao priliku da budem jedan od učesnika, domaćina kancelarke Merkel na kraju njenog mandata. Hvala kancelarki na svemu što je učinila kako za Zapadni Balkan, tako i za Srbiju. Za razliku od mnogih drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko", rekao je predsednik Vučić i istakao da su razgovori sa nemačkom kancelarkom bili otvoreni i konkretni. On je naveo da su razgovarali i o Berlinskom procesu.

 "Ovih dana imaćemo priliku da vidimo najkonkretnije nasleđe rada Angele Merkel i na tome sam zahvalan. Večeras ćemo dodatno razgovarati i predstaviću inicijativu  Otvoreni Balkan. Verujem da ćemo od predloženih rešenja za zajedničko regionalno tržište imati rezultat u periodu koji dolazi“, istakao je predsednik Vučić i podsetio da je 2014. godine, kada je postao predsednik Vlade, 17.000 ljudi radilo u nemačkim kompanijama u Srbiji, a danas radi oko 72.000. On je dodao da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ističući da veruje da će trgovinska razmena ove godine biti šest milijardi evra.

 "To je tri puta uvećano. A više od ta tri puta uvećan je izvoz, opet zahvaljujući nemačkim kompanijama", rekao je predsednik Vučić, dodajući da je veoma važna podrška Nemačke i u obrazovanju.
Predsednik Vučić je preneo da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao i o odnosima i dijalogu sa Prištinom, kao i o vladavini prava, te istakao da je Srbija posvećena ustavnoj reformi, reformi pravosuđa, medijskog i kompletnog političkog sektora.

"Srbija je veoma posvećena dijalogu. Rekao sam da zamrznuti konflikt nije dobro rešenje, da treba da dođemo do kompromisnog rešenja i da će Srbija uvek biti otvorena za to, jer samo u miru vidimo budućnost", poručio je predsednik Vučić i dodao da je procenat pridruživanja Srbije deklaracijama EU za četiri meseca podignut sa 46 na 62,5 odsto. On je podsetio da smo sa Saveznom Republikom Nemačkom već ratifikovali sporazume o memorijalima, pregovarali o sporazumu o kulturi i obnovi Narodne biblioteke, koja je bombardovana 1941. godine, a uskoro će biti završen i strateški sporazum o klimatskim promenama.
Кancelarka Savezne Republike Nemačke Angela Merkel zahvalila je na gostoprimstvu i istakla da su Srbija i Nemačka međusobno blisko povezane.

"Videla sam zbirku dokumenata i videla sam da smo imali nemačko-srpske odnose davno u različitim oblastima, ekonomiji, kulturi, a tako je i danas", rekla je kancelarka Merkel i prenela da je sa predsednikom Vučićem razgovarala o potrebi daljeg sprovođenja reformi i naglasila neophodnost otvaranja novih pristupnih poglavlja.

 „Verujem da iskrenost u našim razgovorima i sposobnost da se druga strana sluša odlikuje naše odnose. Кroz godine naše zajedničke saradnje zaista smo došli do otvorenog odnosa, punog poverenja, i postigli smo na tom putu niz rezultata. Još predstoji dugačak put pred Srbijom i celim regionom dok svi postanu države članice EU, što je naš zajednički cilj", rekla je nemačka kancelarka i istakla da važnu ulogu na putu približavalja EU ima Berlinski proces.

"Zadovoljstvo mi je da vidimo rezultate korak po korak. Ohrabrujem vas da  idete dalje ka pravnoj državi i pluralnom društvu. Ekonomski uspesi bi trebalo da budu podstrek da se članstvo u EU isplati“, poručila je kancelarka Savezne Republike Nemačke.


Opširnije...
Kampanja zaštite imovinskih prava Srba

13.09.2021

U Federaciji BiH u toku je usklađivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnih knjiga, tzv. harmonizacija podataka. Prlikom ovog procesa, pripadnici srpskog naroda mogu da izgube pravo na imovinu, koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

Pozivi nosiocima imovinskih prava se ne šalju lično, a u mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština, ili lice koje neovlaščeno koristi srpsku imovinu.

Kako se javni poziv objavljuje samo u Službenom listu Federacije BiH i dnevnim novinama pojedinačno za svaku opštinu, izbegli i raseljeni Srbi i njihovi naslednici nemaju saznanja da je njihovo zemljište ili zemljište predaka predmet postupka, te se njihovo pravo ne uzima u obzir.

Oko 400.000 lica srpske narodnosti i dalje polaže prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu, moguće je produženje do godinu dana za prijavu. Kako vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, moguće su i naknadne prijave pogrešnih upisa kroz sudski proces. 

Uprava za dijasporu i Srbe u regionu se uključila u informisanje pripadnika srpskog naroda poreklom iz Federacije BiH koji se nalaze u dijaspori, te molimo da se jave Kancelariji za stručnu pravnu pomoć Republike Srpske.

telefon: +387 55490940

Viber i Whatsapp: +387 65 090-040

email: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instagram: @kancelarijezapravnupomoć

 

Kontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:

email: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

Facebook: @srbiufederacijibih

Twitter: @odborF

 

Video spot Poziv Srbima da se jave da zaštite svoju imovinu

 



Sastanak sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke

08.09.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Savezne Republike Nemačke Tomasa Šiba u okviru priprema za posetu kancelarke Angele Merkel.

Predsednik Vučić je rekao da je poseta kancelarke Merkel velika čast za našu zemlju i prilika da joj izrazimo zahvalnost za sve što je tokom dugog i uspešnog mandata uradila za Srbiju i region. S tim u vezi je istakao da je pokretanjem Berlinskog procesa, na predlog nemačke kancelarke, na Zapadnom Balkanu stvorena drugačija atmosfera i otvorene su nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim.

Ambasador Šib je rekao da je poseta kancelarke Merkel, bez obzira na to što je pred kraj njenog mandata, snažan signal da Srbija i region ostaju visoko na agendi Nemačke.

Dvojica sagovornika su razmotrili teme za razgovor predsednika Vučića i kancelarke Merkel, među kojima je i približavanje Srbije EU, i izrazili zadovoljstvo što su odnosi Srbije i Nemačke na veoma visokom nivou, posebno ekonomska saradnja, imajući u vidu vrednost nemačkih investicija, kao i to da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70.000.

Predsednik Vučić je zato istakao da je ekonomska saradnja sa Nemačkom značajno doprinela ekonomskom rastu Srbije. Ovom prilikom je rečeno da dve zemlje pripremaju sporazum o strateškoj saradnji u oblasti klimatskih promena i Zelene agende.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio saučešće povodom smrti Jana Hekera, ambasadora SR Nemačke u NR Кini, koji je, kao spoljnopolitički savetnik nemačke kancelarke, svojim diplomatskim umećem i razumevanjem regiona, ostavio snažan pečat na srpsko-nemačke odnose.



Sastanak sa izbornim kandidatima CDU iz Esena

Generalni konzul Branislava Perin susrela se u Esenu sa kandidatima CDU na predstojećim saveznim izborima g. Matijasom Hauerom i g. Florianom Fuksom, sa kojima je razgovarala o temama značajnim za državljane Srbije u tom gradu, kao i o njihovim budućim političkim i ekonomskim aktivnostima.



Sastanak sa gradonačelnikom Diseldorfa

31.08.2021

Generalni konzul Branislava Perin, zajedno sa koleginicama iz Mađarske, Francuske, Kanade i Portugalije, susrela se sa gradonačelnikom Diseldorfa Stefanom Kelerom, sa kojim su razgovarali o aktuelnim političkim i ekonomskim temama u gradu Diseldorfu.



Generalni konzul razgovarala sa Caroline Lünenschloß, kandidatom CDU-a za savezne izbore u Vupertalu

Generalni konzul Branislava Perin susrela se u Vupertalu sa Caroline Lünenschloß, kandidatom CDU-a za savezne izbore, sa kojom je razgovarala o srpskoj dijaspori i udruženjima u ovom gradu.  



Razgovor sa kandidatom Partije zelenih za savezne izbore u izbornom okrug Milhajm na Ruru dr. Franziskom Krumwiede-Steiner

Generalni konzul Srbije u Diseldorfu Branislava Perin, razgovarala je sa kandidatom Partije zelenih za savezne izbore u izbornom okrugu Milhajm na Ruru,  dr. Franziskom Krumwiede-Steiner, o budućoj saradnji između Srbije i Nemačke, o srpskoj dijaspori u SRV, kao i o politici Zelenih.    



Razgovor sa spoljnopolitičkim portparolom poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu

23.08.2021

Generalni konzul Srbije Branislava Perin razgovarala je sa spoljnopolitičkim portparolom poslaničke grupe CDU/CSU u nemačkom Bundestagu, gospodinom Jirgenom Hardtom, o Srbima u njegovom izbornom okrugu Bergišes Land, kao i o odnosima Srbije i Nemačke.

 



Generalni konzuli Turske, SAD, Mađarske, Španije, Portugalije i Maroka na razgovorima o budućim poslovnim planovima u rezidenciji generalnog konzula Srbije



Susret ministra za saobraćaj Hendrika Wista sa ženama generalnim konzulima u SRV



Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

05.08.2021. 


Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Кrajišnici morali da prođu.

 


Opširnije...
Javni poziv za nacionalna priznanja 2021.

03.08.2021.



Кonkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

23.07.2021.



Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Кina važan partner

22.07.2021.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Кina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

 On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

 „Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Кine 3.000 puta veća nego Srbije i Кine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Кinom prikazuju kao problem.


Opširnije...
Izložba „Sudbine i kazivanja: Čudo u Osnabriku“

22.07.2021.

U Osnabriku je 21. jula 2021. godine otvorena izložba „Sudbine i kazivanja: Čudo u Osnabriku“, posvećena sećanju na jugoslovenske oficire koji su između 1941. i 1945. godine internirani u Oficirski logor VI c u Osnabriku. Izložbu je upriličilo Udruženje „Baraka 35“ na čelu sa kustosom izložbe dr Željkom Dragićem, istoričarem, i Petrom Miloradovićem, inženjerom, potomkom zarobljenog oficira Vojske Кraljevine Jugoslavije.

Izložba, koja sadrži fotografije i sećanja na sudbine oficira i njihovih porodica, održana je u jedinoj preostaloj baraci nekadašnjeg logora koju Udruženje namerava da pretvori u istorijsko-kulturni centar, a kasnije i u muzej. Otvaranju izložbe je prisustvovao ministar unutrašnjih poslova i sporta Donje Saksonije B. Pistorijus, predstavnici grada Osnabrika, Jevrejske zajednice, Ambasade R. Srbije u Berlinu i Generalnog konzulata R. Srbije u Hamburgu.



Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

20.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.


Opširnije...
Telegram saučešća šefu nemačke diplomatije

15.07.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru spoljnih poslova Nemačke Hajku Masu povodom vremenskih neprilika i poplave koje su pogodile tu zemlju, prilikom kojih je je nastradao veliki broj osoba i pričinjena znatna materijalna šteta.

„U ime Ministarstva spoljnih poslova i u svoje ime, upućujem izraze najdubljeg saučešća Vama, građanima Nemačke i porodicama koje su izgubile svoje bližnje“, navodi se u telegramu šefa srpske diplomatije.

Ministar je istakao da Srbija saoseća sa nemačkim narodom u ovim teškim trenucima, kao i da je u duhu prijateljskih odnosa spremna da pruži podršku u okvirima raspoloživih mogućnosti.



Poruka predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića povodom poplava u Nemačkoj

15.07.2021.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom poplava u Nemačkoj uputio poruku sledeće sadržine: "Duboko sam potresen strašnim scenama katastrofe koja je zadesila Nemačku. Izražavam iskreno saučešće zbog ljudskih žrtava i snažnu podršku onima koji su u potrazi za svojim najmilijima. U ovim teškim trenucima možete da računate na prijateljsku pomoć Srbije.".



Predsednik Vučić obišao inženjerski centar u fabrici „ZF Serbia“

14.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas inženjerski centar u fabrici „ZF Serbia“, gde je razgovarao sa domaćim inženjerima, upoznao se sa novim tehnologijama i mogućnostima najsavremenijeg istraživačkog centra u Srbiji i poručio da će naša država, zajedno sa nemačkim partnerima, stvarati budućnost evropske automobilske industrije.


Opširnije...
Srbija snažno podržava Berlinski proces

05.07.2021.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas na onlajn Samitu lidera Berlinskog procesa na kojem je bilo reči o konkretnim rezultatima postignutim u toku njegovog sedmogodišnjeg trajanja, planovima za naredni period i inicijativama čiji je cilj pružanje podrške Zapadnom Balkanu na njegovom putu ka Evropskoj uniji.

Fokus samita bio je na izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta koji se odnosi na četiri temeljne slobode: slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, za koje je usvojen Akcioni plan u novembru prošle godine, a od kojeg bi region imao posebne benefite.

Na samitu je rečeno da je saobraćajna i energetska infrastruktura proširena tokom poslednjih godina i povezana sa saobraćajnicama Evropske unije, a pohvaljena je implementacija sporazuma o ukidanju naknada za roming na Zapadnom Balkanu, koja je počela sa primenom ovog meseca.

Кao važan projekat procesa izdvojena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) u cilju povezivanja i izgradnje razumevanja i tolerancije u regionu.

Pohvaljene su i aktivnosti Veća za regionalnu saradnju (RCC) i Sekretarijata Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) za napore u sprovođenju  Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište.

Ocenjujući da se Berlinski proces, čvrsto zasniva na temeljnom uverenju da je ekonomija Zapadnog Balkana deo Evrope, nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla, da on umnogome doprinosi stabilnosti i povezivanju regiona zapadnog Balkana što je i ujedno i interes Evropske unije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, u svom današnjem obraćanju, zahvalila je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na snažnoj podršci i aktivnom pristupu regionalnoj saradnji.

Zahvaljujući podršci Nemačke i kancelarke Merkel, ali i unutrašnjim inicijativama predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, kako je objasnila premijerka, implementacija Akcionog plana omogućiće dalje širenje ekonomske i trgovinske saradnje regiona, što će ga ujedno učiniti privlačnijim za strane investitore i ubrzati ekonomski rast.

Brnabić je istakla da Srbija snažno podržava Berlinski proces, ne samo u cilju ekonomskog razvoja regiona, već i kao ideju povezivanja i ujedinjenja Zapadnog Balkana i njegovog približavanja Evropskoj uniji.

Ona je zaključila da je podrška u regionu bila naročito vidljiva kroz solidarnost sa susedima tokom pandemije i pomoć u vakcinama i medicinskoj opremi.

Na samitu, koji je otvorila nemačka kancelarka Angela Merkel, osim predstavnika regiona, učestvovali su i premijer predsedavajuće EU Slovenije Janez Janša, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, austrijski kancelar Sebastijan Кurc, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijer Italije Mario Dragi, premijer Poljske Mateuš Jakub Moravjecki i generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs



Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji povodom početka radova na izgradnji postrojenja za popravke kompanije „MTU Maintenance Serbia“

05.07.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas ceremoniji povodom početka radova na izgradnji postrojenja za popravke kompanije MTU Maintenance Serbia d.o.o. (deo kompanije MTU Aero Engines AG) i poručio da će ta fabrika doneti velike promene i puno značiti ne samo za Pazovu, već i Beograd, Srem i celu Srbiju.

„Reč je o kompaniji koja prednjači u avio-industriji. Tri godine mi razgovaramo o ovome i sanjamo ovaj dan. Svakih pet dana smo pratili izveštaje da vidimo kakva je situacija sa MTU – šta smo učinili i šta treba još da ubrzamo“, naveo je predsednik Vučić i dodao da iza dolaska takvog investitora u Srbiju stoji naporan rad. On je istakao da će Nova Pazova, koja ima nezaposlenost ispod pet odsto, dodatno povećati zaposlenost, kao i da će imati mnogo više prihoda za izgradnju puteva i lokalne i komunalne infrastrukture.


Opširnije...
Intervju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivice Dačića za Deutsche Welle

02.07.2021.

Predsednik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić je tokom posete Nemačkoj 24-25. juna 2021. godine dao intervju za Deutsche Welle, u kome je sublimirao utiske nakon posete Berlinu i govorio o temama značajnim za region Zapadnog Balkana, poput dijaloga Beograda i Prištine.

Intervju možete pročitati – OVDE.



Telefonski razgovor predsednika Republike Srbije sa kancelarkom Savezne Republike Nemačke

30.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa kancelarkom Savezne Republike Nemačke Angelom Merkel, a uoči Samita Berlinskog procesa 5. jula, na kom će našu zemlju predstavljati premijerka Ana Brnabić.

Predsednik Vučić je zahvalio kancelarki Merkel što je pokrenula Berlinski proces i time doprinela da se na Zapadnom Balkanu stvori drugačija atmosfera i otvore nove mogućnosti za saradnju, što region čini mirnijim i stabilnijim. On je ponovio snažnu podršku toj inicijativi, jer je, kako je rekao, „politika saradnje u regionu u vrhu spoljnopolitičkih prioriteta Srbije“.
 
Predsednik Vučić je istakao da je naša zemlja konstruktivan partner Berlinskog procesa i da, kao takva, želi da doprinese uspehu predstojećeg Samita, kao i da svojim delovanjem unapređuje svakodnevicu svih u regionu. S tim u vezi je izneo zadovoljstvo zbog ukidanja rominga na Zapadnom Balkanu, koje sutra stupa na snagu, kao važnu olakšicu za građane i ekonomije. Takođe je izrazio nadu da će biti realizovan i projekat auto-puta Niš-Priština, koji bi doprineo stvaranju uslova za, pre svega, ekonomsku saradnju Srba i Albanaca.
 
Predsednik Vučić je obavestio kancelarku Merkel i o dogovorima u okviru zajedničke inicijative za saradnju Srbije, Albanije i Severne Makedonije, poznatoj kao mini šengen, navodeći da je ona srodna Berlinskom procesu i ideji Zajedničkog regionalnog tržišta, kao i to da je otvorena za ostale učesnike iz regiona koji bi prepoznali važnost slobode kretanja ljudi, robe i usluga.
 
Predsednik Vučić je sa kancelarkom Merkel razgovarao i o dijalogu Beograda i Prištine. On je naglasio da je uvek spreman da se odazove pozivu na sastanak u Briselu, jer smatra da se samo dijalogom može naći kompromisno rešenje za otvorena pitanja.
 
Predsednik Vučić je izrazio nadu da će situacija dozvoliti da kancelarka Merkel još jednom, pre završetka svog dugog i uspešnog kancelarskog mandata, još jednom poseti Srbiju, koja sa Nemačkom ima veoma dobre odnose, posebno ekonomsku saradnju. Predsednik je, s tim u vezi, kancelarku obavestio o ekonomskim rezultatima koje postiže naša zemlja, kao i tome da je broj naših radnika u nemačkim kompanijama u Srbiji premašio 70000.
 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs



Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“

29.06.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.


Opširnije...
Ministar Selaković sa budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije

25.06.2021.

Šef srpske diplomatije Nikola Selaković razgovarao je danas sa budućim izaslanicima odbrane, koji u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije obavljaju pripreme za odlazak u inostranstvo.

Ministar Selaković je poželeo budućim izaslanicima odbrane Republike Srbije uspeh u radu, istakavši da će u obavljanju svog posla imati punu podršku Ministarstva spoljnih poslova i naše diplomatsko-konzularne mreže.

Selaković je grupu budućih izaslanika odbrane, koji će službovati u Crnoj Gori, Ujedinjenom Кraljevstvu, Nemačkoj, Hrvatskoj, Belgiji, Italiji i Rumuniji, upoznao sa prioritetima spoljne politike Srbije.

Posebnu pažnju ministar Selaković poklonio je objašnjavanju pravaca naše regionalne politike, ističući da su očuvanje regionalne stabilnosti i promovisanje ekonomske saradnje prioritetni ciljevi.



Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

09.06.2021.

 

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,



U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MКSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.


Opširnije...
Selaković: Srbija pridaje veliki značaj „Berlinskom procesu“ i regionalnoj saradnji

08.06.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na onlajn sastanku ministara spoljnih poslova učesnica „Berlinskog procesa“.


Opširnije...
Sastanak sa delegacijom nemačke kompanije „Bizerba“

26.05.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa delegacijom nemačke kompanije „Bizerba“ i prisustvovao je potpisivanju Ugovora o podsticajima za investiciju kompanije „Bizerba“ u grad Valjevo, koji su potpisali ministarka privrede Anđelka Atanacković i predstavnik kompanije Frank Rajnhart.


Opširnije...
Ministarka za evropske integracije Srbije J. Joksimović u bilateralnoj poseti Nemačkoj

20.05.2021.

Ministarka za evropske integracije Srbije J. Joksimović boravila je u bilateralnoj poseti Nemačkoj 19. maja 2021. godine. U brojnim razgovorima sa državnim ministrom za Evropu u MIP SR Nemačke M. Rotom i poslanicima Bundestaga fokus je bio na predstavljanju konkretnog napretka u reformskom procesu u Srbiji, a ministarka Joksimović je sagovornike obavestila i o koracima koje je Vlada Srbije preduzela u cilju priprema za primenu nove metodologije, koja bi trebalo da doprinese bržem pristupanju Srbije EU. 

U razgovorima je bilo reči i o uspešnom procesu vakcinacije u našoj državi. U Nemačkoj je zapažena i solidarnost koju je Srbija pokazala u borbi protiv pandemije kroz donaciju vakcina državama regiona.


Opširnije...
Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Кonzulat“

20.05.2021.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Кonzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Кonzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Кonzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

 


Opširnije...
Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu

08.05.2021.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Кovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.



Vučić: Evropu smatramo našom kućom

08.05.2021.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.


Opširnije...
Министар иностраних послова СР Немачке у посети Београду

23.04.2021.

 

Министар иностраних послова Савезне Републике Немачке Хајко Мас разговарао је са председником Републике Србије Александром Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министром спољних послова Николом Селаковићем у одвојеним сусретима у Београду.

Председник Вучић истакао је да је посета шефа немачке дипломатије Србији потврда значаја политичког дијалога и унапређења билатералне сарадње Србије и Немачке.


Opširnije...
Отворена нова зграда Амбасаде Немачке у Београду

23.04.2021.

Министар спољних послова Немачке Хајко Мас свечано је данас отворио нову зграду Амбасаде Немачке у Београду.

Поред министра Маса, врпцу су симболично пресекли министар спољних послова Никола Селаковић, председник Скупштине Ивица Дачић и амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб.

Мас је том приликом рекао да је нова амбасада модерна зграда и симбол односа две земље и подсетио да је Немачка Србији највећи билатерални трговински партнер, да су немачке компаније инвестирале велике своте у Србију, а и да је развојна сарадња у Србији интензивирана, те је преко ње инвестирано две милијарде евра.

„Средиште је реч која најбоље описује ово лепо здање. Оно се налази у срцу Београда, близу динамичног центра, и политичког срца земље“, рекао је Мас у свом обраћању.

 



Селаковић: Немачка један од најзначајнијих економских партнера Србије

23.04.2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић састао се данас са министром иностраних послова Савезне Републике Немачке Хајком Масом.


Opširnije...
Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ

21.04.2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.


Opširnije...
Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу

20.04.2021.

 

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.